Najnovija istraživanja pokazuju da električni automobili ipak manje zagađuju atmosferu od klasičnih vozila pokretanih motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ali uz jedan uslov
Mnogo puta do sada se povela rasprava koliko su električni automobili sposobnni da doprinesu smanjenju emisije ugljendioksida u odnosu na ista vozila pokretana motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Stručnjaci kompanije Volvo su se posvetili istraživanjima koja su obuhvatila automobilski i kamionski saobraćaj i došli do zaključaka za koje možemo da kažemo da su – očekivani.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li tehnologija solid-state baterija izbacuje iz igre litijum?
Mogu li gorivne ćelije u budućnosti da budu zamena za baterije i rudarenje litijuma?
Naime, sam proces proizvodnje električnog automobila je intenzivniji i zahtevniji po pitanju emisije ugljendioksida u poređenju sa proizvodnjom klasičnog automobila pokretanog SUS motorom. Za to je na prvom mestu zaslužna trenutna tehnologija proizvodnje baterijskih ćelija, koja iziskuje oslobađanje velike količine ugljendioksida.
Ipak, prema proračunima, već posle godinu dana eksploatacije, električno vozilo anulira tu prednost standardnog vozila pokretanog benzinskim motorom, da bi svoj životni vek nastavio kao potpuno ugljenično neutralno vozilo.
S druge strane, automobil pokretan benzinskim ili dizel motorom u godinama koje dolaze nastavlja da sogoreva naftu i u atmosferu izbacuje ugljendioksid, ali i druge produkte sagorevanja.
Dolazak do krajnje računice pomalo komplikuju i neki parametri koji će se u godinama koje dolaze svakako menjati, a to su napori da se dođe do tehnologija koje će omogućiti proizvodnju baterija uz manju emisiju ugljendioksida. Takođe, tu su i planovi da se osmisli globalni projekat kojim bi se starim baterijama podario nov život u centrima za skladištenje električne energije. To su sve faktori koji idu u prilog elektrifikaciji automobilskog saobraćaja.
I sve to odlično zvuči i ide u prilog elektrifikaciji saobraćaja, ali samo pod jednim uslovom – da se vozila napajaju zelenom električnom energjom, odnosno električnom enegijom koja nije nastala uz odobađanje ugljendioksida, kao što je struja proizvedena sagorevanjem fosilnih goriva.
To jednostavno znači da, bar u Srbiji, električni automobili trenutno ne mogu da imaju nikakvu prednost, izuzev možda da doprinesu izmeštanju zagađenja iz urbanih sredina.
Problem je zapravo veći nego što se na prvi pogled čini. Proizvođači automobila ulažu napore da proizvedu vozila sa niskom ili nultom emisijom ugljendioksida, da im obezbede prostojnu autonomiju, smanje vreme potrebno za dopunjavanje… I u tome itekako uspevaju, ali problem ukupne emisije ugljendioksida ovaj put ide na potpuno drugu adresu, a to su svetske vlade. One treba da se pobrinu da proizvodnja električne energije postane dovoljno “zelena” kako bi električni automobili mogli da doprinesu ukupnom smanjenju zagađena. Uostalom, od svetskih valada i dolazi pritisak na proizvođače vozila da smanje emisiju ugljendioksida svojih voznih parkova.
Kako će se na globalnom nivou stići do zelene električne energije nije poznato, ali očigledno je da se to neće desti uskoro, pogotovo u slabije razvijenim državama koje imaju većih problema od smanjenja ukupne emisije ugljendioksida.
Generalno, u pitanju je velika većina zemalja, tako da je jedini benefit elektrfikacije automobilskog i kamionskog transporta, bar za sada, izmeštanje zagađenja i buke iz urbanih sredina. Veliko je pitanje kada će električni kamioni i automobili zaista osetno doprineti smanjenju ukupne emisije ugljendioksida. Jedno je sigurno – na globalnom nivou to se neće dogoditi uskoro.