Tržište električnih automobila u Evropi prošlo je kroz dinamične promene tokom poslednje decenije. Nakon perioda intenzivnog rasta, poslednji podaci ukazuju na moguće usporavanje ovog trenda
Posle prvobitnih optimističnih najava vezanih za razvoj elektrifikacije automobilsk industrije, kao i najavljeno nerealno brzo gašenje proizvodnje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, čini se kao da su ove prognoze bile preuranjene.
Iako je razvoj benzinskih motora značajno usporen, dok je ulaganje u razvoj dizel tehnologija praktično stopirano, čini se da če motoi sa unutrašnjim sagorevanjem ostati primarni pokretači automobilske industrije duženego što je ranije proznozirano.
Analiza prodaje električnih automobila u Evropi (2015–2024)
Iako ne kako je očekivano, od 2015. godine, evropsko tržište električnih vozila beležilo je značajan rast prodaje.
- 2015 – Prodato je oko 194.120 električnih vozila, što je činilo 1,41% ukupne prodaje automobila
- 2016 – Blagi porast na 215.624 prodatih jedinica (1,35% tržišnog udela).
- 2017 – Prodaja dostiže 302.383 vozila (1,74% tržišnog udela).
- 2018 – Značajan skok na 408.630 prodatih vozila (2,5% tržišnog udela).
- 2019 – Prodaja raste na 588.575 jedinica (3,6% tržišnog udela).
- 2020 – Uprkos pandemiji COVID-19, prodato je 1.403.812 električnih vozila, što čini 11,4% tržišnog udela.
- 2021 – Prodaja dostiže 2.332.798 vozila (19,2% tržišnog udela).
- 2022 – Blagi rast na 2,5 miliona prodatih vozila (20% tržišnog udela).
- 2023 – Prodaja stagnira sa oko 2,5 miliona prodatih vozila (20% tržišnog udela).
- 2024 – Blagi pad na 2,4 miliona prodatih vozila (19,5% tržišnog udela).
Ovi podaci ukazuju na to da je nakon rapidnog rasta do 2021. godine, tržište električnih automobila u Evropi počelo da stagnira, a čak i da beleži blagi pad u poslednje dve godine.
Faktori koji utiču na usporavanje tržišta
Više faktora doprinosi trenutnom usporavanju tržišta električnih vozila u Evropi. Za početak tu je smanjenje subvencija: Neke zemlje, poput Nemačke, smanjile su ili ukinule subvencije za kupovinu električnih vozila, što je dovelo do pada prodaje. Na primer, u decembru 2024. godine, prodaja električnih vozila u Nemačkoj pala je za 48% nakon ukidanja subvencija.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li su električni i hibridni automobili štetni po zdravlje?
Koliko košta pređeni kilometar za volanom električnog automobila
Da li je održavanje električnog automobila skuplje?
Visoke cene su takođe jedan od razloga. Električna vozila su i dalje skuplja u poređenju sa vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem, što odvraća potencijalne kupce. Nedovoljna infrastruktura za punjenje takođe ne doprinosi prodaji. Nerazvijena mreža stanica za punjenje u mnogim delovima Evrope predstavlja prepreku za širu adopciju električnih vozila.
Prognoze za budućnost
Prema trenutnim regulativama Evropske unije, cilj je da do 2030. godine električna vozila čine 80% novih prodaja, a do 2035. godine 100%. Međutim, s obzirom na trenutne trendove, mnogi stručnjaci smanjuju svoje prognoze, predviđajući da će tržišni udeo električnih vozila do 2030. godine biti između 38% i 60%.
Organizacija Transport & Environment (T&E) predviđa da će do 2025. godine električna vozila činiti između 20% i 24% tržišnog udela u Evropskoj uniji, uglavnom zbog smanjenja cena i dostupnosti novih modela ispod 25.000 evra.
S obzirom na usporavanje prodaje električnih vozila, moguće je da će automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ostati na tržištu duže nego što je prvobitno planirano. Neki proizvođači automobila već preispituju svoje planove za potpunu elektrifikaciju do 2030. godine.
Alternativni energenti: Vodonik kao potencijalno rešenje
Neke automobilske kompanije razmatraju upotrebu vodonika kao alternativnog energenta. Vozila na vodonik koriste gorivne ćelije koje efikasno pretvaraju vodonik u električnu energiju, čime omogućavaju veći domet i kraće vreme punjenja u poređenju sa baterijskim električnim vozilima.
Kompanije kao što su Toyota, Hyundai i BMW ulažu u razvoj vodoničnih tehnologija, dok i Mercedes-Benz i Honda nastavljaju istraživanja u ovom pravcu. Međutim, ključni izazovi ostaju: visoki troškovi proizvodnje, nedostatak infrastrukture za punjenje i energetska efikasnost proizvodnje vodonika.
Ipak, neki analitičari veruju da bi vodonična vozila mogla igrati važnu ulogu u budućnosti transporta, posebno u sektorima gde baterijska električna vozila nisu optimalno rešenje, kao što su kamioni, autobusi i industrijska vozila, ali dugoročno gledano i avionski i pomorski saobraćaj.
