Da li vaš automobil zaista troši onoliko goriva koliko pokazuje putni računar? Kako da izmerite stvarnu potrošnju ako vaš automobil uopšte nema bord kompjuter? Postoji jednostavan i prilično pouzdan način da sami utvrdite koliko goriva trošite u gradu, na otvorenom putu ili auto-putu. Potrebno je samo malo strpljenja i jednostavna računica.
Koliko zapravo troši vaš automobil? Većina vozača na ovo pitanje odgovara na osnovu podataka sa putnog računara ili sopstvene procene. Međutim, stvarna potrošnja može da bude drugačija od one koju prikazuje instrument tabla. Ponekad je razlika zanemarljiva, a nekada iznosi i nekoliko decilitara na 100 kilometara, pa čak i više.
PROČITAJTE JOŠ:
Šta se dešava u motoru kada odlažete zamenu ulja? Noviji motori su posebno ugroženi
Da li se isplati vožnja na metan, odnosno CNG (spisak punionica)
S druge strane, mnogi stariji automobili nemaju putni računar, pa njihovi vlasnici mogu samo da nagađaju koliko goriva zaista troše. Dobra vest je da postoji jednostavan način da se to utvrdi, bez posebne opreme, odlaska u servis ili bilo kakvih intervencija na automobilu.
Štaviše, metoda koju ćemo opisati omogućava vam da proverite tačnost putnog računara, ali i da posebno izmerite potrošnju tokom gradske vožnje, na otvorenom putu ili auto-putu.
Najpouzdaniji način je merenje od punog do punog rezervoara
Jedna od najpouzdanijih metoda za utvrđivanje stvarne potrošnje goriva jeste takozvana metoda punog rezervoara. Princip je veoma jednostavan:
Najpre odete na benzinsku stanicu i napunite rezervoar do prvog automatskog isključivanja pištolja za točenje goriva. Nemojte pokušavati da naknadno dosipate gorivo kako biste napunili rezervoar do samog vrha. Osim što nije preporučljivo, takav postupak može da smanji preciznost merenja.
Zatim poništite dnevnu kilometražu na instrument tabli. Ako automobil ima putni računar, poništite i njegov prikaz prosečne potrošnje kako biste kasnije mogli da uporedite podatke.
Nakon toga vozite automobil potpuno normalno. Nema potrebe da menjate svoje navike, vozite sporije nego inače ili izbegavate gužve. Naprotiv, cilj je da utvrdite koliko automobil zaista troši u uslovima u kojima ga svakodnevno koristite.
Poželjno je da pređete nekoliko stotina kilometara i potrošite značajniji deo goriva iz rezervoara. Što je veća količina potrošenog goriva, to će eventualna mala odstupanja prilikom ponovnog točenja manje uticati na konačni rezultat.
Potom ponovo idite na benzinsku stanicu, po mogućstvu istu, čak i isti aparat za dolivanje i napunite rezervoar do prvog automatskog isključivanja pištolja. Količina goriva koju ste sada dosuli približno odgovara količini potrošenoj od prethodnog punjenja. Ostaje samo da izračunate prosečnu potrošnju.
Kako se izračunava stvarna potrošnja goriva?
Pretpostavimo da ste nakon prvog punjenja rezervoara prešli 480 kilometara. Kada ste ponovo napunili rezervoar, aparat na benzinskoj stanici pokazao je da ste dosuli 32 litra goriva.
Računica je jednostavna: 32 litra podelite sa 480 kilometara i rezultat pomnožite sa 100. Dobićete prosečnu potrošnju od 6,67 litara na 100 kilometara. To je vaša stvarna prosečna potrošnja u uslovima u kojima ste vozili tokom tih 480 kilometara, uz malu moguću grešku merenja.
Kako posebno izmeriti gradsku potrošnju, a kako potrošnju na auto-putu?
Prednost ove metode je što omogućava da proverite potrošnju u različitim uslovima vožnje.
Ako želite da utvrdite koliko automobil troši u gradu, potrebno je da između dva punjenja rezervoara vozite isključivo ili gotovo isključivo u gradskim uslovima. Posle dovoljnog broja kilometara ponovo napunite rezervoar i izračunajte potrošnju na opisani način.
Važno je da tokom testiranja ne pokušavate da ostvarite što manju potrošnju. Vozite kao i svakog drugog dana, koristite klima-uređaj ako ga inače koristite, ne izbegavajte gradske gužve i nemojte namerno menjati način vožnje. Samo tako ćete dobiti podatak koji zaista odgovara vašoj svakodnevici.
PROČITAJTE JOŠ:
Koliko košta pređeni kilometar za volanom električnog automobila
Kako povećati domet električnog automobila zimi
Naravno, gradska potrošnja nikada nije potpuno ista. Zimi, pri čestim hladnim startovima i kratkim relacijama, može biti znatno veća nego leti. Isto važi i za razliku između vožnje kroz centar grada u špicu i kretanja širokim bulevarima bez mnogo zaustavljanja.
Na identičan način možete da izmerite i potrošnju na otvorenom putu ili auto-putu. Potrebno je samo da tokom merenja najveći deo kilometraže pređete u uslovima koji vas interesuju. Za pouzdano poređenje najbolje je obaviti odvojena merenja, bez značajnog mešanja gradske i vangradske vožnje.
Kako da tokom vožnje auzto-putem prepoznate najekonomičniji režim rada motora?
Postoji i jednostavan način da bez ikakvog merenja prepoznate režim rada koji pogoduje ekonomičnoj vožnji.
Osnovno pravilo jeste da automobil pri konstantnoj brzini vozite u što višem odgovarajućem stepenu prenosa, ali tako da motor radi mirno, ravnomerno i bez naprezanja.
Kod mnogih savremenih dizel motora to može biti između 1.500 i 2.000 obrtaja u minutu, dok benzinski motori često zahtevaju nešto više obrtaje. Ipak, univerzalno pravilo ne postoji, jer mnogo toga zavisi od konstrukcije motora, menjača i trenutnog opterećenja.
Ako automobil bez napora održava brzinu, motor radi tiho i nema vibracija, verovatno ste u povoljnom režimu. Međutim, ako pri blagom dodavanju gasa osetite podrhtavanje, neprijatno brujanje ili motor veoma sporo reaguje, to je znak da su obrtaji možda preniski i da bi trebalo prebaciti u niži stepen prenosa.
Važno je razumeti da najmanji broj obrtaja ne znači automatski i najmanju potrošnju goriva. Vožnja u previsokom stepenu prenosa, pri kojoj se motor muči, nije dobra ni za ekonomičnost ni za dugotrajnost sklopova.
