Isti motor može biti i odličan i loš izbor – razlika je u generaciji. Donosimo pet dizela koji su u određenim godinama pravili ozbiljne probleme i skupe kvarove, uz objašnjenje kada su ti nedostaci rešeni
Kupovina polovnog dizela danas više nego ikad zahteva oprez. Na papiru, mnogi motori imaju dobru reputaciju, ali praksa pokazuje da se ta reputacija često odnosi samo na određene generacije. Već smo u nekim ranijim tekstovima pojedine od ovih motora navodili kao pouzdane, ali ključ je u tome da se zna tačno godište i verzija.
U nastavku su motori koji su u određenim periodima proizvodnje imali ozbiljne probleme, često već pre 100.000 kilometara, ali i napomena kada su ti problemi uglavnom otklonjeni.
1.5 dCi (Renault/Nissan – problematične generacije 2001–2010, unapređenja posle 2012.)
Ovaj motor je jedan od najrasprostranjenijih dizela u Evropi i upravo zbog toga ima „podeljenu“ reputaciju. Najproblematičnije su verzije proizvedene od početka proizvodnje pa do oko 2010. godine. Kod njih su česti kvarovi ležajeva radilice, kao i problemi sa sistemom ubrizgavanja. U praksi, to znači da već između 100.000 i 150.000 kilometara može doći do ozbiljnih kvarova, a u ekstremnim slučajevima i do potpunog otkazivanja motora.
Kvarovi ubrizgavanja mogu da koštaju od 1.000 do 2.000 evra, dok havarija motora višestruko povećava trošak. Renault je postepeno rešavao ove probleme, pa se verzije posle 2012, a naročito posle 2015. godine, smatraju znatno pouzdanijim. Zato je kod ovog motora presudno iz koje godine dolazi konkretan automobil.
1.6 HDi / TDCi (PSA/Ford – problematične generacije 2004–2011, poboljšanja posle 2012.)
Motor koji je ugrađivan u veliki broj modela Peugeota, Citroëna i Forda imao je ozbiljan problem sa podmazivanjem turbine u ranim verzijama. Najrizičniji su primerci proizvedeni između 2004. i 2011. godine, gde dolazi do začepljenja uljnih kanala i nedovoljnog podmazivanja.
Rezultat je otkazivanje turbine često već oko 120.000 kilometara, a u nekim slučajevima i ranije. Zamena turbine košta od 600 do 1.200 evra, ali ako opiljci oštete motor, trošak može značajno da poraste. Nakon 2012. godine uvedene su izmene u konstrukciji i preporuke za održavanje, pa su novije verzije znatno sigurniji izbor, pod uslovom da se redovno servisiraju.
2.0 TDI PD (VW – problematične generacije 2005–2008, poboljšanja posle 2009.)
Ovaj motor je bio oslonac Volkswagen grupe, ali su određene serije, posebno između 2005. i 2008. godine, imale ozbiljne konstrukcione slabosti. Najveći problem predstavljaju pucanje glave motora i kvarovi na diznama, ali i poznati problem sa pogonom uljne pumpe, gde dolazi do trošenja šesterougaonog vratila.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovo je pet najpouzdanijih dizel motora srednje klase (1.9, 2.0, 2.2)
Ovo je najboljih pet malih dizel motora
Kako prepoznati pokvaren plivajući zamajac
Gubitak podmazivanja može dovesti do havarije motora bez mnogo upozorenja, što je jedan od najskupljih scenarija za vlasnika. Popravke se kreću od 1.500 do preko 2.500 evra. Posle 2009. godine i prelaska na common-rail tehnologiju, većina ovih problema je rešena, pa su noviji 2.0 TDI motori daleko pouzdaniji.
2.0 dCi (Renault – problematične generacije 2006–2010, unapređenja posle 2011.)
Renault je sa ovim motorom želeo da napravi korak napred, ali su prve serije, proizvedene između 2006. i 2010. godine, imale niz problema. Najčešći su kvarovi sistema ubrizgavanja i turbine, ali i problemi sa lancem razvoda koji može da se rastegne i izazove ozbiljna oštećenja.
Troškovi popravke ubrizgavanja često prelaze 1.000 evra, dok zamena lanca može biti dodatnih nekoliko stotina. Ako dođe do preskakanja lanca, šteta na motoru može biti mnogo veća. Nakon 2011. godine uvedena su poboljšanja i motor je postao znatno pouzdaniji, ali stariji primerci i dalje zahtevaju oprez.
2.0 Skyactiv-D (Mazda – problematične generacije 2012–2016, poboljšanja posle 2017.)
Mazda je pokušala drugačiji pristup dizelu, ali su prve verzije ovog motora, od 2012. do oko 2016. godine, imale ozbiljne probleme. Najveći je razređivanje motornog ulja gorivom zbog čestih regeneracija DPF-a, što dovodi do lošeg podmazivanja.
Posledice su ubrzano habanje motora, problemi sa lancem razvoda i potencijalno skupi kvarovi već na relativno maloj kilometraži. U najtežim slučajevima dolazi do potrebe za generalnom popravkom koja može koštati preko 2.000 evra. Nakon 2017. godine Mazda je unapredila softver i mehaniku, čime su ovi problemi značajno ublaženi.
Zaključak je jednostavan, ali važan – nije dovoljno znati oznaku motora. Dva automobila sa istim motorom mogu imati potpuno različitu pouzdanost u zavisnosti od godine proizvodnje i generacije. Zato, ako kupujete polovan dizel, obavezno proverite kojoj tačno verziji motor pripada, jer razlika između „odličnog“ i „problematičnog“ često staje u samo nekoliko godina proizvodnje.
