Dok se automobilske kompanije sve više okreću zajedničkim motorima, platformama i tehnologiji kako bi smanjile troškove i zadovoljile stroge ekološke norme, mnogi ljubitelji automobila pitaju se da li time nestaje ono najvažnije – karakter i posebnost koju je svaki brend nekada imao
Ljubitelji automobila decenijama su raspravljali o razlikama između motora. Jedni su voleli kako radi atmosferski V6 iz Alfe Romeo, drugi su se kleli u nemačku preciznost BMW rednih šestaka, treći obožavali japanske benzince koji se vrte do visokih obrtaja.
Motor je oduvek bio srce automobila, njegov karakter, njegova duša. A sada se sve glasnije priča o ideji koja bi mogla potpuno da promeni automobilsku industriju – da različiti proizvođači koriste iste motore i iste hibride, dok bi se međusobno razlikovali uglavnom po softveru, dizajnu i digitalnim sistemima.
Tu ideju je ovih dana javno izneo Matias Giannini, direktor kompanije Horse Powertrains, koji smatra da proizvođači više nemaju smisla da pojedinačno ulažu ogromne milijarde u razvoj sopstvenih benzinskih i hibridnih motora.
Po njegovom mišljenju, motori i hibridni sistemi postaju „standardizovana roba“, dok bi pravi fokus kompanija trebalo da bude na stvarima koje kupci danas navodno više primećuju – interfejsima, automatizaciji, infotainment sistemima i digitalnom iskustvu u automobilu.
Ali tu se odmah javlja pitanje koje će mnoge ljubitelje automobila zaboleti: ako svi koriste isti motor, istu platformu i istu mehaniku, koliko su ti automobili zaista različiti?
Jer, iskreno, taj proces je već odavno počeo. Danas nije nikakvo iznenađenje da isti motor možete pronaći u modelima marki Alfa Romeo, Opel, Peugeot i Citroën, pošto svi pripadaju grupaciji Stellantis. Čuveni 1.2 PureTech ili različiti dizel agregati danas žive u desetinama modela koji nose potpuno različite znakove na haubi.
Slično je i sa Volkswagen grupacijom, gde Škoda, Audi, SEAT i Volkswagen često dele motore, platforme, menjače, elektroniku, pa čak i mnoge sitne delove enterijera. Čak ni egzotika više nije potpuno imuna na to – u nekim modelima Lamborghini mogu se pronaći komponente koje dolaze direktno iz VW i Audija…
Naravno, proizvođači će reći da razlika i dalje postoji. I zaista, nije isto kako je podešena suspenzija, kako reaguje upravljač ili kako izgleda enterijer. Nije isto ni kako automobil „komunicira“ sa vozačem. Ali pitanje je da li će budućnost otići toliko daleko da će razlike postati uglavnom kozmetičke. Da li ćemo jednog dana zapravo voziti isti automobil obučen u različita odela?
Jer ako isti motor, ista baterija, ista platforma i isti softverski dobavljači budu ugrađivani u deset različitih modela, šta onda ostaje kao identitet marke? Logo? Grafika instrument table? Zvuk pokazivača pravca? Da li će automobili samo početi da glume međusobnu različitost?
Sa druge strane, proizvođači imaju veoma jak argument – novac. Razvoj modernog motora danas košta ogromne milijarde evra, naročito kada treba zadovoljiti sve strože ekološke norme. Deljenje tehnologije znači manje troškove, brži razvoj i veću zaradu. A industrija je pod ogromnim pritiskom. Elektrifikacija, kineska konkurencija, ekološki propisi i visoki troškovi razvoja praktično teraju kompanije da sarađuju čak i kada su direktni rivali.
Postoji i druga strana priče koja nije potpuno besmislena. Ako više proizvođača koristi jedan veoma efikasan motor ili hibridni sistem, možda se zaista može smanjiti ukupna potrošnja resursa.
Manje paralelnog razvoja znači manje bačenog novca, manje energije utrošene na razvoj deset gotovo istih agregata i potencijalno manje zagađenje. Umesto da svaka kompanija pravi svoju verziju sličnog motora, možda bi industrija mogla da se fokusira na jedan ili nekoliko zaista vrhunskih i ekonomičnih sistema.
PROČITAJTE JOŠ:
Atraktivan ili funkcionalan – Kokpit nove Mercedes C-Klase
Da li tržište električnih automobila usporava?
Ali automobil nikada nije bio samo racionalna kupovina. Ljudi često biraju automobil zato što im se dopada njegov karakter, osećaj za volanom, zvuk motora ili filozofija brenda. Niko nije sanjao poster automobila na zidu zbog korisničkog interfejsa multimedije. Sanjalo se o motoru, zvuku, performansama i emociji.
Zato cela ova priča pomalo deluje kao trenutak u kojem automobili polako prestaju da budu mašine sa karakterom, a postaju elektronski uređaji na točkovima. I možda upravo zato mnogi zaljubljenici u automobile danas imaju utisak da industrija nikada nije bila tehnološki naprednija – ali ni emotivno siromašnija.
Možda će budućnost doneti efikasnije, jeftinije i ekološki prihvatljivije automobile. Ali ostaje pitanje: da li ćemo ih voleti isto kao nekada?
