Crvena za Ferrari, srebrna za Mercedes, žuta za Opel, plava za Alpine – iza prepoznatljivih boja evropskih automobilskih marki kriju se zanimljive priče iz sveta trka, tradicije i istorije samih brendova
Crveni Ferrari, srebrni Mercedes, žuti Opel ili plavi Alpine – neke boje su toliko povezane sa određenim automobilskim markama da je dovoljno videti siluetu automobila u karakterističnoj nijansi i odmah naslutiti čiji znak nosi. Ali te veze uglavnom nisu nastale slučajno. Iza njih se često kriju decenije automobilskih trka, nacionalne boje u motosportu, legendarni modeli, pa čak i odluke dizajnera stare gotovo čitav vek.
Zanimljivo je i da ono što danas smatramo „bojom nekog proizvođača“ nije uvek zvanično određena boja marke. Negde je reč o pravoj korporativnoj boji, dok je kod drugih asocijacija izgrađena kroz sport i istoriju. Ovo su neki od najboljih evropskih primera.
Opel – žuta
Ako postoji evropski proizvođač kod kojeg se može sasvim opravdano govoriti o tradicionalnoj boji kompanije, onda je to Opel. Žuta boja je deo identiteta marke gotovo čitav vek. Njeni počeci, zanimljivo, nisu vezani za automobile već za Opelove trkačke bicikle.
Još tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka fabrički bicikli bili su obojeni u žuto kako bi bili lako uočljivi tokom trka. Opel navodi da je upravo tada žuta postala prva korporativna boja kompanije.
Kasnije se žuta često pojavljivala na sportskim Opelima, a jedan od najupečatljivijih primera je Kadett C GT/E iz 1975. godine, čija je žuto-crna kombinacija postala praktično zaštitni znak ovog modela. Opel je 2020. još snažnije vratio žutu u prvi plan novim vizuelnim identitetom kompanije i bojom nazvanom Opel Yellow.
Ferrari – crvena
Verovatno ne postoji snažnija veza između jednog automobilskog brenda i jedne boje od veze Ferrarija i crvene. Ipak, Enzo Ferrari nije jednostavno odlučio da njegovi automobili moraju da budu crveni. Crvena je početkom 20. veka određena kao nacionalna trkačka boja Italije, baš kao što je Francuska koristila plavu, Velika Britanija zelenu, a nemački automobili prvobitno belu. Zbog toga su i automobili koje je Scuderia Ferrari izvodila na staze bili crveni.
Vremenom je Rosso Corsa, odnosno „trkačka crvena“, prestala da bude samo italijanska nacionalna boja i postala gotovo sinonim za Ferrari. Zanimljivo je da je druga veoma važna boja kompanije zapravo žuta – Enzo Ferrari ju je izabrao za pozadinu znaka sa propetim konjem zato što je žuta boja njegovog rodnog grada Modene.
Mercedes-Benz – srebrna
Mercedes je toliko povezan sa srebrnom bojom da su njegovi trkački automobili već gotovo jedan vek poznati kao Srebrne strele. Koreni ove tradicije vode do Mercedes-Benz W25 iz 1934. godine. Automobil se pojavio sa karoserijom boje nezaštićenog, odnosno poliranog aluminijuma, a Mercedes navodi da su upravo zbog brzine i takvog izgleda W25 i njegovi naslednici dobili čuveni nadimak Silberpfeile – Srebrne strele.
Postoji i poznata priča da je bela boja sa trkačkog Mercedesa skinuta kako bi automobil zadovoljio ograničenje mase od 750 kilograma. Mercedes danas ovu epizodu opisuje kao legendu, dok je činjenica da je W25 u srebrnoj boji debitovao na trci Eifelrennen na Nirburgringu 3. juna 1934. godine. Srebrna je od tada ostala duboko povezana sa sportskim identitetom Mercedesa, od istorijskih Grand Prix automobila do savremenog tima Formule 1.
Alpine – plava
Kod francuskog Alpinea priča je potpuno drugačija i možda još zanimljivija. Bleu Alpine, karakteristična intenzivna metalik plava, nije nastala kao francuska nacionalna trkačka boja, iako se to često pretpostavlja.
Sam Alpine objašnjava da je priča počela početkom šezdesetih godina, kada je jedan kupac zatražio da njegov automobil bude obojen u metalik plavu. Boja se toliko dopala drugim kupcima da je postepeno postala zaštitni znak marke.
Danas je veza izuzetno jaka: Alpine je 2026. objavio da je više od 58 odsto proizvedenih primeraka savremenog A110 bilo u nekoj nijansi plave, a čak trećina u boji Bleu Alpine.
Renault – žuta
Renault je još jedan francuski proizvođač kod kojeg žuta ima veoma snažnu istorijsku vezu sa vizuelnim identitetom marke, mada je ona više korporativna i sportska boja nego tradicionalna boja karoserije.
Generacije vozača pamte Renaultov romb na žutoj podlozi. Žuti kvadrat posebno je bio važan element identiteta marke početkom 21. veka, a Renault ga je tek prilikom redizajna 2015. uklonio iza znaka kako bi romb postao vizuelno dominantniji.
Žuta je dodatno učvrstila vezu sa Renaultom zahvaljujući sportskim modelima i motosportu, ali i legendarnom Renaultu 5. Kada je napravljen savremeni Renault 5, proizvođač se ponovo okrenuo upečatljivoj žutoj, podsećajući na jarke boje originalnog modela iz 1972. godine.
Jaguar – British Racing Green
Kada se pomene britanski sportski automobil, jedna boja automatski pada na pamet – British Racing Green. Međutim, važno je naglasiti da ona izvorno nije Jaguarova boja već nacionalna trkačka boja Velike Britanije.
Zelena je početkom automobilskog sporta korišćena na britanskim takmičarskim automobilima, a kroz decenije su je nosili različiti proizvođači. Jaguar ju je, zahvaljujući svojim velikim uspesima u trkama sportskih automobila, posebno pedesetih godina, toliko snažno povezao sa svojim modelima da tamnozeleni Jaguar i danas predstavlja jednu od najklasičnijih kombinacija u automobilskoj industriji.
Zato je možda preciznije reći da British Racing Green nije isključivo Jaguarova tradicionalna boja, ali je Jaguar svakako jedan od proizvođača koji su najviše doprineli njenom kultnom statusu.
Aston Martin – zelena
Slična priča važi i za Aston Martin. Britanski proizvođač decenijama je povezan sa različitim nijansama tamnozelene, ponovo zahvaljujući tradiciji British Racing Green boje.
Kod Aston Martina ta povezanost danas postaje još izraženija. Povratkom marke u Formulu 1 fabrički tim je ponovo dobio karakterističnu zelenu boju, pa se veza između luksuznih britanskih sportskih automobila i zelene nastavila i u modernoj eri. Upravo zbog toga tamnozelena na automobilima kao što su DB-serija ili Vantage često izgleda gotovo jednako prirodno kao crvena na Ferrariju.
Lotus – zelena sa žutom
Treći veliki britanski primer je Lotus. I njegovi rani trkački automobili sledili su britansku tradiciju zelene boje, ali je Lotus vremenom razvio veoma prepoznatljivu kombinaciju British Racing Green sa žutim detaljima.
Zelena i žuta danas imaju posebno mesto u identitetu marke, mada su Lotusovi trkački automobili tokom istorije nosili brojne druge kombinacije zahvaljujući sponzorima. Dovoljno je setiti se čuvenih crno-zlatnih bolida Formule 1 iz ere kompanije John Player Special.
Ipak, kada se želi napraviti Lotus u klasičnom britanskom stilu, tamnozelena karoserija sa žutim detaljima ostaje jedna od najprepoznatljivijih opcija.
A šta je sa BMW-om, Audijem, Volkswagenom, Fiatom…
Upravo ovde treba napraviti razliku između prepoznatljivog vizuelnog identiteta i tradicionalne boje automobila. BMW, na primer, ima izuzetno poznatu kombinaciju svetloplave, tamnoplave i crvene koju decenijama koristi BMW M, ali bi bilo teško tvrditi da postoji jedna tradicionalna boja BMW automobila.
Audi je snažno povezan sa srebrnom, posebno zbog istorije Auto Union trkačkih automobila, ali istu nemačku tradiciju deli sa Mercedesom. Volkswagen je kroz istoriju proizvodio toliko različitih vrsta automobila da nema jednu jasnu boju koja bi mogla da se izdvoji. Slično važi i za Fiat, Peugeot, Citroën, Škodu ili Volvo.
