Novi Mini u električnoj verziji dolazi u različitim verzijama snage, a na našem testu se našao Cooper S sa čak 218 konjskih snaga. Da li je ova električna ergela u stanju da zameni onu standardnu benzinsku?
Svi imamo neke svoje strahove. Pričamo sada o nekim sporednim stvarima u životu, kao što su na primer fudbal ili Formula 1… Jedan od mojih strahova, kao “profesionalnog zaljubljenika” u automobile je to da ću da se razočaram u neki omiljeni automobil. Da će neka sledeća generacija automobila koji volim još od malih nogu da me potpuno razočara. To se desilo baš mnogo puta…
Možda sam zato bio nervozan pre preuzimanja na test novog Minija, ali u električnoj verziji. Prisutan je električni Mini već nekoliko godina, ali do sada nisam imao priliku da ga testiram. Opravdano sam bio sumnjičav, jer znam koliko sam uživao prethodnih godina testirajući ove automobile.
Čak i u njegovoj najosnovnijoj verziji, sa najslabijim motorom, ovaj automobil je neverovatno zabavan za vožnju. Da ne pričam o John Cooper Works verzijama za čijim upravljačem doživite kulturološki šok, bez obzira šta ste pre toga vozili…
Novi električni Mini me je dočekao na parkingu u nenametljivoj tamno sivoj boji, prikačen na punjač. Već sam pomislio – em što ide na struju, još je u sivoj boji, kao neka službena Škoda Oktavija…
Ipak, ono što me je gledano uživo izbliza prijatno iznenadilo bio je dizajn. Prve tri generacije “novog” Minija su bile veoma atraktivne, ali možda isuviše slične. Najnovija verzija je napravila malo radikalnije izmene.
Automobil možda malo manje igra na kartu retro dizajna, nešto je avangardniji i rekao bih naglašenije minimalistički stilizovan. Ipak, čak i laiku je već na prvi pogled jasno da je u pitanju Mini, ako ne po dizajnu, onda po dimenzijama.
To je bilo tek prvo prijatno iznenađenje, drugo je usledilo po smeštanju za upravljač. Nije tajna da novi Mini, i pored svih drugih atributa, jasno i nedvosmisleno pripada premium segmentu. Znao sam da će kvalitet kokpita biti na visokom nivou, ali i pored toga bio sam prijatno iznenađen.
Naime, danas smo često u prilici da svedočimo kako odavno etablirani pripadnici premium lige umesto da zaista ponude kvalitet, zapravo samo vešto “glume” kvalitet. To je ona situacija kada se smestite za upravljač, sve oko vas blista od ekrana i gomile hroma i kože, ali većina komponenti pod rukom zapravo škripuće i pucketa.
U novom Miniju situacija je potpuno drugačija. Okruženi ste premium materijalima koji su veoma precizno i kvalitetno uklopljeni. Na primer veliki kružni ekran koji stoji istaknut stoji čvrsto kao da je izliven iz jednog dela sa automobilom. Isto važi za sve druge površine – sve je maksimalno utegnuto.
Sve to sam kasnije imao priliku da se uverim i tokom vožnje – čak i tokom kretanja po lošem kolovozu automobil ne proizvodi nikakve zvukove koji bi mogli da nagoveste čak i najmanje naprezanje karoserije. U električnom automobilu, u kojem po želji može da vlada i potpuno tišina tokom vožnje, ovo je zlata vredna osobina.
Kada sam pomenuo težnju ka minimalizmu kada je dizajn karoserije u pitanju, čini se da je slična filozofija primenjena i na kokpit. Za razliku od prethodnih generacija koje su bile bogato i retro stilizovane, sada u kabini vlada modernija atmosfera.
Opet, kao i kada je karoserija u pitanju, potpuno je jasno da je u pitanju Mini. Ako toga niste bili svesni dok ste se spuštali u nisko pozicionirano sedište, onda će vam biti jasno kada ugledate veliki okrugli centralno pozicioniran ekran. To zaista niko drugi ne nudi u auto industriji. I dalje pravo osveženje.
Ispred upravljača nema instrument table, a sve informacije se saopštavaju na centralnom ekranu. Da mi takvo rešenje ne smeta postalo mi je jasno kada sam shvatio da sam nedostatak klasične instrument table primetio tek drugog dana test vožnje.
U principu, kada se vozite u električnom automobilu jedine relevantne informacije su brzina i preostala autonomija, koje su ispisane u vrhu kružnog ekrana. Podaci o broju obrtaja i temperaturi motora? Verovatno postoje i kada je električni automobil u pitanju, ali ne znam šta bih sa tim informacijama radio…
E sad, nije sve idealno. Smeta mi što nema klasičnih komandi klimatizacije. Za muziku se snalazim uz pomoć komandi na upravljaču, ali voleo bih fizičke tastere za sistem klimatizacije.
Takođe, primećujem da se interfejs za uključivanje grejača sedišta i obruča upravljača na ogromnom ekranu prikazuje isuviše sitno. Tada i shvatam – ovaj auto je namenjen dvadesetak godina mlađim vozačima, kojima klasične komande klimatizacije neće nedostajati, a svi prikazi na ekranu će biti savršeno oštri i čitljivi…
Dobro, idemo dalje… Ključ je u džepu, a auto se startuje okretanjem prekidača ispod centralnog ekrana koji imitira ključ. Auto tada “oživi”, popale se lampice i veoma atraktivno ambijentalno osvetljenje.
Umesto ručice menjača tu je još jedan prekidač. Prebacujem u “drive” i krećem polako. Mini klizi nečujno po parkingu i nastavlja takođe nečujno da klizi po beogradskim ulicama. Udobnost je sasvim zadovoljavajuća. Jasno je da je oslanjanje tvrdo, ali na dobrom putu komfor je na visokom nivou.
Prva prilika da se desna pedala malo jače pritisne i sledi prvi nalet adrenalina. Automobil silovito ubrzava. Motor raspolaže sa 218 konjskih snaga, ali tih električnih 218 konjskih snaga je mnogo ubedljivije nego što bi isto toliko benzinskih konjskih snaga ikada moglo da bude.
Naime, isporuka obrtnog momenta je trenutna, tako da automobil neposredno odgovara na pritisak pedale gasa. Situaciju povoljnijom čine i skromne dimenzije i masa automobila. Potpuno odsustvo zvuka je takođe nešto što vožnju električnog automobila čini drugačijom.
Ukoliko želite da vam ubrzanja budu propraćena zvukom, možete se opredeliti za neki od mnoštva modova vožnje. Svaki od tih modova, pored toga što menja karakter automobila, pa je odziv na pedalu gasa neposredniji, menja i zvuk kojim je ubrzanje propraćeno.
Kada je veštački zvuk motora u pitanju u Miniju bili pošteni, odlučili su da “ne varaju” i uzdržali su se od zvukova koji oponašaju V6 ili V8 motore, već su to neki elektronski zvukovi koji više podsećaju na ubrzanja svemirskih brodova u SF filmovima.
Prijalo mi je i da vozim u tišini, a interesantni su mi bili i zvuci, čak su mi i prijali i davali su mi dopunu osećaju brzine, kao što smo navikli za upravljačem klasičnih automobila.
Ipak, ono što je uvek bio adut svakog “minija”, a to je ponašanje u krivinama, još je tu, a čini mi se da je u električnoj verziji čak i unapređeno. Činjenica da se baterija nalazi smeštena nisko u podu ovaj automobil čini neverovatno upravljivim.
PROČITAJTE JOŠ:
TEST: Novi Renault 5 – Red emocija, red tehnologije, i tako redom…
TEST: Cupra Leon VZ – Španski temperament i nemačka preciznost
Kako sam ceo test vozio u otvorenom saobraćaju nijednom nisam osetio gde je krajnja granica ovog automobila u krivinama. Ako ne računamo naglašeno sportske automobile, ovaj mali gradski električni lifestyle automobil je najupravljiviji automobil koji sam imao priliku da testiram poslednjih nekoliko godina.
I na kraju, utisak? Ne pitajte me koliko prostora ima na zadnjoj klupi i prtljažniku. Nije važno… Od životno važnih stvari mogu samo da vam potvrdim da je kod nove verzije značajno poboljšana autonomija, pa se ovim automobilom sada možete zaputiti i van grada.
A sve ono drugo što se od jednog “minija” očekuje je tu – atraktivan je, okretan u gradu i neverovatno zabavan za vožnju. Odsustvo cilindara i izduvnog sistema su veoma uspešno nadoknađeni, tako da za novi Mini u električnoj verziji može da se kaže da je i dalje “pravi mini”.
Danilo Jojić
Mini Cooper SE
Motor električni
Snaga 170 KW/218 KS
Ob. moment 330 Nm
Ubrzanje 0-100 Km/h 6,7 s
Maks. brzina 170 km/h
Dimenzije 3.858 x 1.756 x 1.460 mm
Prtljažnik 210 l
Detaljnije podatke u cenama, opremi i tehničkim podacima pronažite NA LINKU
