Fiatov atmosferski 1.4 FIRE motor važi za jedan od najpouzdanijih i najjeftinijih benzinaca za održavanje. Većina modela koje pokreće su takođe među jeftinijim polovnjacima, kao na primer Fiat Tipo ili Fiat 500L. Otkrivamo njegove najveće prednosti, mane, realnu potrošnju i u kojim polovnim modelima predstavlja najbolju kupovinu
U vremenu kada gotovo svaki novi benzinski motor ima turbinu, direktno ubrizgavanje goriva, filter čestica i niz sistema koji povećavaju performanse, ali i troškove održavanja, Fiatov atmosferski 1.4 FIRE deluje kao da pripada nekom drugom vremenu. Upravo zbog toga danas uživa gotovo kultni status među vozačima koji traže pouzdan polovan automobil bez skupih iznenađenja.
Reč je o motoru zapremine 1.368 kubika, u verziji sa 95 KS i 128 Nm obrtnog momenta, koji se poslednjih godina ugrađivao u modele kao što su Fiat Tipo, 500L, Doblo, Punto i pojedine modele marke Lancia. Iako na papiru ne deluje impresivno, njegova najveća vrednost krije se upravo u jednostavnoj konstrukciji i dokazanoj dugovečnosti.
Motor koji ne obećava mnogo, ali zato retko razočara
Kada se govori o pouzdanosti polovnih automobila, često se zaboravlja koliko jednostavna mehanika može biti velika prednost. Ovaj motor nema turbinu, nema dvomaseni zamajac, nema komplikovani sistem direktnog ubrizgavanja goriva, a ni skupe elektronske sisteme upravljanja ventilima kakve imaju moderni benzinci.
Zbog toga su i potencijalni kvarovi znatno jeftiniji za otklanjanje. Redovan servis uglavnom podrazumeva zamenu ulja, filtera, svećica i zupčastog kaiša u propisanim intervalima. Delovi su široko dostupni, a gotovo svaki servis zna da radi ovaj motor, pa vlasnici nisu osuđeni na skupe specijalizovane radionice.
Da li zaista troši ulje?
Ovo je verovatno najčešće pitanje kada je reč o ovom motoru. Istina je da pojedini primerci 1.4 FIRE motora mogu imati primetnu potrošnju ulja, ali važno je razumeti da to nije pravilo niti znači da je motor pred kvarom.
Fiat je još tokom proizvodnje navodio da određena potrošnja ulja može biti u granicama normale, posebno kod motora koji se često voze na visokim obrtajima. Iskustva vlasnika pokazuju da neki primerci između dva servisa praktično ne potroše ništa, dok drugi zahtevaju povremeno dolivanje nekoliko decilitara ulja.
Razlog leži i u tome što motor ima relativno malu količinu ulja u karteru, pa svaka promena nivoa postaje primetnija nego kod agregata sa većim kapacitetom podmazivanja. Zato je preporuka da se nivo ulja proverava na svakih hiljadu do dve hiljade kilometara, što je navika koju bi, uostalom, trebalo imati kod svakog automobila.
Ukoliko je potrošnja ulja prekomerna i prati je plavi dim iz auspuha ili veliki pad nivoa između dve kontrole, tada je potrebno proveriti stanje motora, ali kod većine uredno održavanih primeraka to nije ozbiljan problem.
Nije šampion u performansama
Ako postoji mana ovog motora koju gotovo svi vozači navode, onda je to nedostatak snage. Sa 95 KS i maksimalnim obrtnim momentom koji stiže tek pri višim obrtajima, Tipo ili 500L sa ovim motorom ne ostavljaju utisak naročito živahnog automobila. Za energičnije preticanje često je potrebno prebaciti u niži stepen prenosa i podići obrtaje.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovo je pet najpouzdanijih malih turbo-benzinskih motora
Ovo je sedam malih atmosferskih benzinskih motora koji su neuništivi
Sedam najboljih benzinskih motora za polovne automobile – bez skupih kvarova
Zbog toga će vozači navikli na moderne turbo benzince steći utisak da je automobil trom, posebno kada je potpuno opterećen ili na autoputu pri većim brzinama. Upravo odsustvo turbine znači da nema snažnog povlačenja pri niskim obrtajima, već motor najbolje radi kada se zavrti.
Kod većine verzija Fiat Tipa ovaj motor dolazi u kombinaciji sa šestostepenim manuelnim menjačem, koji omogućava nešto niže obrtaje pri vožnji autoputem i prijatniji rad pri većim brzinama.
Potrošnja goriva nije rekordno niska
Drugi kompromis jeste potrošnja goriva. Savremeni mali turbo motori često mogu ostvariti nižu prosečnu potrošnju zahvaljujući većem obrtnom momentu pri niskim obrtajima. Atmosferski 1.4 FIRE zahteva više gasa i češće korišćenje viših obrtaja, pa u gradskoj vožnji nije neobično videti između osam i devet litara benzina na 100 kilometara, dok se na otvorenom putu može spustiti znatno niže uz mirniji stil vožnje.
Međutim, mnogi vlasnici smatraju da je nekoliko decilitara više goriva prihvatljiva cena za motor koji nema skupe komponente koje mogu otkazati.
Odlično podnosi ugradnju plina
Jedna od velikih prednosti FIRE motora jeste što godinama važi za veoma dobru osnovu za ugradnju LPG sistema. Zbog klasičnog “multipoint” ubrizgavanja i jednostavne konstrukcije, pravilno ugrađen i podešen plinski sistem uglavnom ne predstavlja problem, pa mnogi primerci prelaze stotine hiljada kilometara upravo na auto-gas. To dodatno smanjuje troškove eksploatacije i čini ovaj motor zanimljivim vozačima koji prelaze veliki broj kilometara godišnje.
Jedan od najjeftinijih motora za održavanje
Kada se saberu svi troškovi tokom nekoliko godina vlasništva, postaje jasno zašto mnogi mehaničari preporučuju upravo ovaj motor ljudima koji žele bezbrižan polovan automobil.
Nema skupih turbina, nema visokopritisne pumpe direktnog ubrizgavanja, nema komplikovanih sistema promenljivog upravljanja ventilima poput MultiAir tehnologije, niti dvomasenog zamajca. Čak je i zamena kvačila među povoljnijim zahvatima u odnosu na većinu modernih konkurenata.
Naravno, to ne znači da je motor neuništiv. Kao i svaki benzinac, traži redovne servise, kvalitetno ulje i pravovremenu zamenu zupčastog kaiša. Kada se to poštuje, bez većih problema može preći više od 350.000, pa i 400.000 kilometara.
