Škoda Octavia treće generacije jedan je od najtraženijih porodičnih polovnjaka na našem tržištu. Nudi izuzetno prostranu kabinu, ogroman prtljažnik, proverenu Volkswagen mehaniku i relativno pristupačno održavanje. Ipak, nisu svi motori jednako pouzdani, a određene verzije DSG menjača mogu da donesu ozbiljne troškove. Otkrivamo koje se verzije isplati tražiti, koje kvarove treba očekivati i na šta obratiti pažnju pre kupovine.
Škoda Octavia već decenijama ima reputaciju jednog od najracionalnijih automobila na evropskom tržištu. Nije posebno atraktivna, ne nudi sportski karakter, niti luksuz kakav se očekuje od skupljih modela, ali zato veoma dobro radi ono zbog čega većina ljudi zapravo kupuje automobil – pruža mnogo prostora, solidan komfor, nisku potrošnju i upotrebljivost u svakodnevnom životu.
Treća generacija, predstavljena krajem 2012. godine, a na tržištu prisutna od početka 2013, dodatno je unapredila taj recept. Nastala je na Volkswagenovoj MQB platformi, istoj osnovi koju koriste Golf 7, Seat Leon i Audi A3, ali sa znatno prostranijom karoserijom.
Restilizacija je usledila 2017. godine, kada je Octavia dobila prepoznatljive dvodelne prednje farove, modernizovanu multimediju i dodatnu bezbednosnu opremu. Proizvodnja ove generacije nastavljena je i tokom 2020. godine.
Danas je Octavia III veoma zastupljena na tržištu polovnjaka, između ostalog i zato što je bila popularan službeni automobil. Upravo je to jedna od stvari na koje treba obratiti pažnju. Mnogo primeraka ima veliku stvarnu kilometražu, čak i kada stanje enterijera i brojke na instrument-tabli sugerišu drugačije.
Prostor je najveća prednost Octavije – Golf joj tu ne može parirati
Octavia treće generacije dugačka je oko 4,66 metara, dakle znatno je duža od Golfa 7, iako dele platformu i veliki deo mehanike. Međuosovinsko rastojanje od 2.686 milimetara omogućilo je izuzetno prostranu kabinu, naročito na zadnjoj klupi.
Iza visokog vozača bez problema može da sedi odrasla osoba, a prostor za kolena je na nivou mnogih automobila više srednje klase. U tom pogledu Octavia je ozbiljna alternativa većim automobilima, poput Passata, iako od njega ipak zaostaje po širini kabine i ukupnom komforu.
Još impresivniji je prtljažnik. Standardna Octavia ima čak 590 litara, dok karavan Combi raspolaže sa 610 litara. Poređenja radi, Golf 7 hečbek nudi 380 litara. Velika prednost obične Octavije je što, uprkos izgledu klasične limuzine, ima peta vrata koja se podižu zajedno sa zadnjim staklom. To omogućava izuzetno praktičan pristup prtljažniku.
Kabina je funkcionalna, ergonomija odlična, a većina komandi raspoređena je logično. Materijali nisu svuda jednako kvalitetni. Gornji deo komandne table deluje solidno, ali na oblogama vrata i donjim delovima enterijera vidi se da je Škoda ipak morala da napravi određene uštede u odnosu na skuplje Volkswagenove modele.
Ni zvučna izolacija nije na nivou Passata. Pri većim brzinama čuju se buka pneumatika i strujanje vazduha, naročito kod slabije opremljenih primeraka. Ipak, Octavia je veoma prijatan automobil za duža putovanja, posebno sa snažnijim dizel motorima i šestostepenim menjačem.
1.6 TDI – Najpopularniji, ali da li je i najbolji izbor?
Motor 1.6 TDI verovatno je najčešći izbor kupaca polovnih Octavija. U trećoj generaciji korišćena je novija porodica EA288, a ne stariji motor iz prethodne generacije. U zavisnosti od godišta, dostupne su verzije sa 90, 105, 110 i 115 KS.
Najvažniji adut ovog motora je ekonomičnost. Na otvorenom putu, uz umerenu vožnju, realna potrošnja može da se kreće oko četiri litra na 100 kilometara, dok je prosek od pet do šest litara sasvim realno ostvariv u kombinovanim uslovima.
Verzije sa 105 i 110 KS imaju dovoljno snage za normalnu svakodnevnu vožnju, ali treba imati realna očekivanja. Octavia nije mali automobil, pa se sa punim prtljažnikom i četiri putnika oseća da motor nema veliku rezervu snage. Preticanja zahtevaju nešto više planiranja, naročito na regionalnim putevima.
PROČITAJTE JOŠ:
Koliko zaista traje VW 1.6 TDI – iskustva iz prakse
Ovih pet dizel motora i posle 300.000 km može biti dobra kupovina
Sa druge strane, 1.6 TDI generalno ima solidnu reputaciju po pitanju trajnosti osnovne mehanike. Uz kvalitetno ulje, redovno održavanje i odgovarajući režim vožnje može da pređe nekoliko stotina hiljada kilometara bez ozbiljnijih intervencija na samom motoru.
Međutim, postoji nekoliko stvari koje kupac obavezno mora da proveri.
Najpre, tu su EGR ventil i njegov hladnjak, koji mogu da prave probleme zbog naslaga čađi ili neispravnosti sistema. DPF filter posebno je osetljiv na dugotrajnu gradsku vožnju i česte kratke relacije. Kod primeraka sa velikom kilometražom mogući su i problemi sa turbinom, diznama, sistemom hlađenja i plivajućim zamajcem.
Treba obratiti pažnju i na pumpu vode, kao i na dokaz o zameni zupčastog remena. Intervali zamene zavise od tačne verzije motora i servisnog programa, pa ih treba proveriti prema oznaci motora i broju šasije.
Kod ovih motora nisu svi kvarovi neizbežni, ali je velika razlika između automobila koji je 200.000 kilometara vozio autoputem i onog koji je polovinu tog vremena proveo u gradskim gužvama.
Generalno, Octavia 1.6 TDI sa ručnim menjačem vrlo je racionalan izbor za vozača koji prelazi veće kilometraže, nema velika očekivanja od performansi i želi nisku potrošnju. Za pretežno gradsku vožnju postoje bolji izbori.
2.0 TDI – Snažniji, prijatniji i možda najbolja Octavia za putovanja
Ako budžet dozvoljava, 2.0 TDI sa 150 KS verovatno predstavlja najbolju ukupnu kombinaciju performansi, potrošnje i upotrebljivosti.
U odnosu na 1.6 TDI, razlika u vožnji je značajna. Motor razvija oko 320 Nm obrtnog momenta, znatno lakše ubrzava sa malih obrtaja, bez napora održava brzinu na autoputu i mnogo bolje podnosi potpuno opterećen automobil.
Posebno je zanimljivo što potrošnja nije drastično veća. Na otvorenom putu razlika u odnosu na 1.6 TDI često se meri tek sa nekoliko decilitara, dok u kombinovanoj vožnji 2.0 TDI uglavnom troši oko pet do šest litara, zavisno od menjača i stila vožnje.
Po pitanju pouzdanosti, ova generacija 2.0 TDI motora značajno je napredovala u odnosu na pojedine starije Volkswagenove dizelaše. Pravilno održavan motor može da pređe veoma velike kilometraže.
Ipak, ni ovde nema razloga za bezrezervno poverenje. EGR, DPF, turbina, dvomaseni zamajac i sistem ubrizgavanja predstavljaju potencijalno skupe stavke kod primeraka sa velikom kilometražom. Poznati su i problemi sa sistemom hlađenja, uključujući pumpu vode i njeno upravljanje, kao i povremeni slučajevi gubitka rashladne tečnosti.
Važno je proveriti i da li je automobil redovno servisiran. Fabrički produženi intervali zamene ulja, koji mogu da dostignu 30.000 kilometara u odgovarajućem servisnom režimu, nisu idealni za automobil koji planirate da vozite još mnogo godina. Zamena ulja na približno 10.000 do 15.000 kilometara predstavlja konzervativniji pristup dugoročnom održavanju.
Postoji i snažnija verzija 2.0 TDI sa 184 KS, uglavnom u modelima RS, kao i pojedine izvedbe sa pogonom na sva četiri točka. One nude odlične performanse, ali i veće potencijalne troškove održavanja.
Za nekoga ko često putuje, posebno autoputem, Octavia 2.0 TDI sa 150 KS i ručnim menjačem jedna je od najzanimljivijih verzija cele generacije. Potrošnja je vrlo niska za ponuđene performanse, a osnovni motor dovoljno izdržljiv da velika kilometraža ne mora automatski da znači problem.
1.2 TSI – Mali benzinac koji je bolji nego što mnogi misle
Za vozače koji godišnje prelaze desetak hiljada kilometara i automobil uglavnom koriste u gradu, benzinska Octavia može da bude bolji izbor od dizela.
Osnovni četvorocilindarski 1.2 TSI nudio se u verzijama sa 86, 105 i 110 KS, zavisno od godišta i tržišta. Na prvi pogled deluje kao preslab motor za automobil dugačak preko 4,6 metara, ali zahvaljujući turbopunjaču i solidnom obrtnom momentu, u svakodnevnoj vožnji je prijatniji nego što bi se zaključilo na osnovu zapremine.
Najvažnije je da se 1.2 TSI iz Octavije III ne poistovećuje sa problematičnijim starijim TSI motorima. Ova generacija pripada porodici EA211 i koristi zupčasti remen umesto lanca koji je pravio probleme kod pojedinih prethodnih konstrukcija.
Motor ima direktno ubrizgavanje benzina i turbopunjač, pa nije jednostavan kao klasični atmosferski benzinac. Ipak, generalno se pokazao kao solidan i dovoljno trajan uz redovno održavanje.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li se mali benzinski 1.0 turbo motori isplate na duge staze?
Volkswagen 1.0 TSI vs 1.2 PureTech: mali turbo motori, a velike razlike
Kod polovnog primerka treba proveriti rad turbine, eventualno povećanu potrošnju ulja, sistem hlađenja i stanje razvoda. Povremeno se javljaju problemi sa aktuatorom turbine i curenjem rashladne tečnosti.
Potrošnja se u realnim uslovima uglavnom kreće oko šest do sedam litara, mada gradska vožnja može da je poveća.
Ako vam ne smetaju skromnije performanse, Octavia 1.2 TSI sa ručnim menjačem može da bude veoma dobra kupovina. Posebno je zanimljiva zato što na tržištu polovnjaka često ima manju kilometražu od dizela sličnog godišta.
1.4 TSI – Možda najbolji benzinski motor za Octaviju III
Ako bismo birali jednu benzinsku verziju koja najbolje odgovara karakteru Octavije, to bi bio 1.4 TSI sa 140 ili 150 KS.
Ovaj motor nudi ono što slabijim benzincima nedostaje – dovoljno snage i obrtnog momenta da se Octavia vozi opušteno čak i sa punim automobilom.
Verzija sa 150 KS razvija 250 Nm, što je dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za približno osam sekundi, zavisno od karoserije i menjača. To su performanse koje su više nego dovoljne za porodični automobil.
Pritom potrošnja nije preterana. Uz normalnu vožnju realno je očekivati oko šest do sedam litara benzina, dok na otvorenom putu može biti i niža.
I ovde je važna razlika u odnosu na starije Volkswagenove TSI motore. Octavia III koristi noviju generaciju 1.4 TSI EA211, sa zupčastim remenom, koja je otklonila neke od ozbiljnijih problema prethodnih konstrukcija.
To ne znači da je motor bez mana. Poznati su problemi sa pumpom vode i kućištem termostata, kao i povremeni kvarovi aktuatora turbine. Kod kupovine treba proveriti da li motor troši ulje, kako radi na hladno i da li postoje tragovi gubitka rashladne tečnosti.
Pojedine verzije imaju i sistem deaktivacije cilindara ACT, koji pri malom opterećenju isključuje dva cilindra radi smanjenja potrošnje. Sam sistem generalno nema reputaciju naročito problematičnog.
Octavia 1.4 TSI sa 140 ili 150 KS i ručnim menjačem jedan je od najboljih izbora u čitavoj ponudi. Dovoljno je snažna za duža putovanja, prijatna u gradu i nema potencijalno skupe probleme sa DPF i EGR sistemima koji prate dizelaše.
1.0 TSI i 1.5 TSI – Da li su noviji motori bolji izbor?
Posle nekoliko godina proizvodnje u ponudi su se pojavili noviji benzinski motori. Trocilindarski 1.0 TSI sa 115 KS zamenio je slabije verzije 1.2 TSI, dok je 1.5 TSI sa 150 KS postepeno preuzeo ulogu motora 1.4 TSI.
Motor 1.0 TSI, uprkos maloj zapremini i samo tri cilindra, sasvim pristojno pokreće Octaviju. Razvija 200 Nm obrtnog momenta i u svakodnevnoj vožnji pruža dovoljno elastičnosti. Potrošnja je niska, a dosadašnja iskustva ne ukazuju na neki široko rasprostranjen katastrofalan konstrukcijski nedostatak.
Ipak, za automobil veličine Octavije četvorocilindarski 1.4 TSI predstavlja prijatnije rešenje, naročito na autoputu i pri većem opterećenju.
Noviji 1.5 TSI takođe je zanimljiv motor. Sa 150 KS nudi odlične performanse i ekonomičnost, ali kod ranijih primeraka zabeleženi su problemi sa trzanjem pri polasku i vožnji na malim obrtajima, naročito dok je motor hladan. Problem je poznat kao kangarooing, a za određene verzije uvedena su softverska ažuriranja. Ona su mnogima pomogla, ali ne u svim slučajevima potpuno otklonila problem.
Zbog toga je kod Octavije 1.5 TSI veoma važno obaviti probnu vožnju sa potpuno hladnim motorom.
DSG menjač – Najveći potencijalni rizik kod pojedinih verzija
Octavia III mogla je da se kupi sa klasičnim ručnim menjačem, ali i sa automatskim DSG menjačima sa šest ili sedam stepeni prenosa.
DSG je veoma prijatan za vožnju. Promene stepena prenosa su brze, potrošnja je uglavnom niska, a posebno dobro pristaje snažnijim dizel motorima.
Međutim, nisu svi DSG menjači iste konstrukcije. Kod slabijih motora, uključujući mnoge verzije 1.2, 1.4 TSI i 1.6 TDI, često je korišćen sedmostepeni DSG DQ200 sa suvim kvačilima. Upravo ova verzija ima nešto problematičniju reputaciju.
PROČITAJTE JOŠ:
Kupujete polovan auto sa DSG menjačem? Ove verzije imaju najskuplje kvarove
DSG menjač može da vas košta hiljade evra: Evo kako da prepoznate i sprečite skupe kvarove
Kod nje se mogu javiti istrošenost kvačila, trzanje prilikom polaska, podrhtavanje pri sporoj vožnji, kao i kvarovi mehatronike, odnosno elektronsko-hidrauličnog sistema koji upravlja promenama stepena prenosa.
Popravke nisu jeftine, pa kupovina primerka sa velikom kilometražom i nepoznatom istorijom održavanja predstavlja ozbiljniji rizik.
S druge strane, snažniji motori, posebno 2.0 TDI, često imaju DSG sa mokrim kvačilima, poput šestostepenog DQ250 ili novijeg sedmostepenog DQ381. Oni generalno imaju bolju reputaciju po pitanju trajnosti, ali zahtevaju propisano održavanje i redovnu zamenu ulja prema servisnom planu.
Prilikom probne vožnje posebnu pažnju treba obratiti na polazak iz mesta, manevrisanje unazad, sporu vožnju u koloni i prebacivanje između režima D i R. Menjač ne bi trebalo da snažno trza, kasni sa uključivanjem pogona ili proizvodi neobične zvukove.
Ako je prioritet što manji rizik od skupih kvarova, Octavia sa ručnim menjačem ostaje sigurniji izbor. DSG ne treba automatski izbegavati, ali je važno znati tačno koja je verzija ugrađena u konkretan automobil.
Trap, ogibljenje i kočnice – Jednostavna mehanika, ali postoje razlike
Octavia III koristi relativno jednostavno i dobro poznato ogibljenje. Napred su McPherson oslonci, dok pozadi konstrukcija zavisi od verzije motora i pogona.
Većina slabijih verzija ima torzionu osovinu, dok snažniji modeli i pojedine verzije sa pogonom na sva četiri točka koriste složenije multilink ogibljenje.
Torziona osovina je jednostavnija i jeftinija za održavanje, ali po pitanju komfora na neravnom putu i ponašanja u brzim krivinama ne pruža sasvim isti nivo sofisticiranosti kao multilink konstrukcija.
Kod polovnih primeraka treba proveriti stabilizatore, njihove spone, gumene oslonce, amortizere i ležajeve točkova. Lupkanje preko neravnina ne mora da znači ozbiljan kvar, ali je razlog da se automobil detaljno pregleda na dizalici.
Kočnice su generalno dovoljno snažne, a rezervni delovi široko dostupni. Na vozilima koja su mnogo vožena u gradu treba obratiti pažnju na stanje diskova, čeljusti i ručne kočnice.
Kod verzija 4×4 potrebno je proveriti i održavanje Haldex sistema pogona na sva četiri točka, naročito istoriju zamene ulja i rad pumpe.
Elektronika, klima i sitni kvarovi – Šta još treba proveriti?
Octavia III generalno nema reputaciju automobila sa naročito problematičnom elektronikom, ali tokom godina mogu se pojaviti različiti sitniji kvarovi.
Među njima su povremeno zamrzavanje multimedijalnog sistema, problemi sa povezivanjem telefona, neispravni parking senzori, prekidači, brave i električni podizači stakala.
Treba proveriti i rad klima-uređaja. Neispravan kompresor, problem sa regulacijom temperature ili curenje rashladnog sredstva mogu da donesu neočekivan trošak.
PROČITAJTE JOŠ:
Polovni Fiat Tipo – Mnogo jeftiniji od Golfa, ali da li je zaista toliko lošiji?
Renault Megane IV kao polovnjak: Da li je bolji od Golfa i koji motor odabrati
Ovih pet novijih porodičnih polovnjaka ima najjeftinije održavanje (na listi je i jedan hibrid)
Kod nekih primeraka prijavljivano je i prodiranje vode u prtljažnik ili kabinu, pa treba podići podnicu prtljažnika i proveriti prostor oko rezervnog točka, kao i tepihe u kabini.
Međutim, možda i važnija od ovih sitnica jeste činjenica da je mnogo Octavija korišćeno kao službeno vozilo. Automobil koji izgleda uredno, sa solidno očuvanom kabinom, vrlo lako može da ima 250.000 ili 300.000 kilometara iza sebe.
Sama kilometraža ne mora biti problem. Dobro održavana Octavia 2.0 TDI sa 250.000 kilometara pređenih uglavnom na autoputu može da bude bolja kupovina od primerka sa upola manjom kilometražom, ali zapuštenim održavanjem i svakodnevnim kratkim gradskim relacijama.
