Razlike u ceni zimskih pneumatika mogu biti ogromne, ali da li skuplje zimske gume zaista pružaju veću bezbednost? Nezavisni testovi otkrivaju koliko je važan pravi izbor i na šta treba obratiti pažnju pre kupovine
Kada automobil pri brzini od 80 kilometara na čas naglo zakoči na mokrom asfaltu, razlika između dobre i loše zimske gume može da bude veća od 15 metara. Upravo toliko iznosila je razlika između najboljeg i najlošijeg pneumatika u jednom od merenja nemačkog automobilskog kluba ADAC 2025. godine. To je dovoljno da jedan automobil bezbedno stane, dok drugi još uvek ima brzinu pri kojoj su posledice sudara potencijalno ozbiljne.
Zato pri kupovini zimskih pneumatika nije najvažnije pitanje koliko će kilometara izdržati, već koliko će dobro zakočiti i zadržati pravac kada je to najpotrebnije. A izbor nikada nije bio jednostavniji za novčanik, niti komplikovaniji za kupca: u istoj dimenziji nude se veoma povoljni pneumatici manje poznatih proizvođača, ali i premijum modeli koji mogu koštati višestruko više.
Od 1. novembra do 1. aprila zimska oprema u Srbiji obavezna je kada na kolovozu ima snega, leda ili poledice. Za putničke automobile tada su potrebni pneumatici za zimsku upotrebu na sva četiri točka, sa najmanje četiri milimetra dubine šare. Međutim, ispunjavanje zakonskog minimuma još ne govori koliko je određena guma zaista bezbedna.
Da li je skuplja zimska guma automatski bolja?
U principu, poznati proizvođači kao što su Michelin, Continental, Goodyear, Pirelli ili Bridgestone ulažu ogromna sredstva u razvoj smeša, konstrukcije i dezena. To se često vidi u uporednim testovima, posebno kada guma mora podjednako dobro da se ponaša na suvom, mokrom, snegu i ledu. Ali poznat logo na bočnoj strani nije garancija da će baš svaki model biti najbolji, niti je niska cena sama po sebi dokaz da je pneumatik loš.
PROČITAJTE JOŠ:
All season gume štede novac, ali samo ako ne pravite ovu čestu grešku
Mogu li all season gume da zamene zimske gume?
To potvrđuje i ADAC-ov test zimskih guma za 2026. godinu. U dimenziji 185/65 R15 najbolje je ocenjen Continental WinterContact TS 870, sa ukupnom ocenom 2,2, dok je Michelin Alpin 7 dobio 2,5. Znatno pristupačniji Linglong Sport Master Winter, model brenda koji je domaćim vozačima dobro poznat, završio je sa ocenom 3,1.
Dakle, nije dostigao kvalitet najboljih, ali nije ni završio među gumama koje su na ovom testu ocenjene kao neprihvatljivo loše. Njegova slabija strana bila je, između ostalog, upravljivost na snegu.
U istom testu čak devet od 16 pneumatika u ovoj dimenziji nije dobilo preporuku ADAC-a. Tri modela su pokazala toliko ozbiljne nedostatke u bezbednosti da su ocenjena kao loša. To je najbolji dokaz da među pristupačnim gumama postoje velike razlike i da ih nije pošteno sve staviti u isti koš.
Nezavisni testovi vrede više od reklame i komentara kupaca
Najpouzdaniji način da se proveri kvalitet određenog pneumatika jeste pronalaženje uporednog testa baš tog modela. Među korisnim izvorima su nemački ADAC, austrijski ÖAMTC, švajcarski TCS i specijalizovani testovi renomiranih automobilskih medija. Važno je proveriti godinu testa, tačan naziv modela i dimenziju, jer se rezultati ne moraju u potpunosti preneti na neku drugu veličinu pneumatika.
Pri tome ne treba gledati samo ukupnu ocenu. Vozaču koji najveći deo zime provodi u gradu i na auto-putu možda će posebno biti važni rezultati kočenja na mokrom asfaltu, dok onaj ko često vozi planinskim putevima mora dodatno da obrati pažnju na prianjanje i upravljivost na snegu. Dobra zimska guma nije ona koja briljira samo u jednom uslovu, već ona koja nema ozbiljan bezbednosni nedostatak ni u jednom.
Komentari kupaca mogu pomoći da se stekne utisak o buci, udobnosti ili brzini trošenja, ali su mnogo manje pouzdani kada je reč o graničnim situacijama. Vozač koji kaže da je gumom „prezadovoljan” verovatno nikada nije proverio koliko metara joj treba da zaustavi automobil pri naglom kočenju na mokrom putu.
Šta nam govore oznake na gumi, a šta ne govore?
Već u prodavnici ili prilikom internet kupovine može se proveriti evropska oznaka pneumatika, ako je dostupna za konkretan model. Na njoj se, između ostalog, nalazi ocena prianjanja na mokrom, od A do E, kao i podaci o otporu kotrljanja i spoljašnjoj buci.
Za bezbednost je naročito važna ocena na mokrom, ali treba znati da ona ne predstavlja potpun test ponašanja gume u krivinama, pri izbegavanju prepreka ili na snegu i ledu.
Na bočnoj strani zimskog pneumatika korisno je potražiti i simbol planinskog vrha sa tri šiljka i pahuljicom, poznat kao 3PMSF. Za razliku od same oznake M+S, koja ne podrazumeva isti standardizovani ispitni postupak, simbol 3PMSF potvrđuje da je guma prošla propisani test prianjanja na snegu. Ipak, ni on ne znači da je guma među najboljima: potvrđuje ispunjenost određenog minimuma, a ne vrhunske rezultate u svim uslovima.
PROČITAJTE JOŠ:
Mogu li zimske gume da se koriste leti
All season gume ili dva seta pneumatika – Šta se više isplati
Još jednu korisnu informaciju daje datum proizvodnje, odnosno poslednje četiri cifre DOT oznake. Primera radi, DOT 3526 znači da je pneumatik proizveden u 35. nedelji 2026. godine. Pri kupovini valja proveriti koliko je dugo stajao i da li je pravilno skladišten. Duboka šara, privlačan dezen ili utisak da je guma „mekana pod rukom” ne mogu da zamene merenja kočenja i prijanjanja.
Da li garancija znači i da je pneumatik bezbedan?
Kupovina kod registrovanog prodavca, uz račun i mogućnost reklamacije, svakako je sigurnija od kupovine iz neproverenog izvora. U Srbiji prodavac po pravilu odgovara za saobraznost nove robe tokom dve godine, a proizvođač može ponuditi i dodatnu komercijalnu garanciju pod svojim uslovima. To je važno ako se pojavi nedostatak koji podleže reklamaciji, ali ne treba mešati garanciju sa potvrdom da pneumatik postiže dobre rezultate u kočenju.
Guma može biti potpuno nova, pravilno proizvedena i bez fabričkog defekta, a da na mokrom asfaltu ipak ima znatno duži zaustavni put od konkurencije. Zbog toga ni dug garantni rok, ni uredna deklaracija ne mogu da budu zamena za rezultate nezavisnog testa.
Polovan Michelin ili nov, jeftiniji pneumatik?
Na prvi pogled, polovna premijum guma sa dubokom šarom može delovati kao odlična kupovina. Problem je što kupac često ne zna kako je prethodni vlasnik vozio, da li je pneumatik trpeo snažne udarce, bio vožen sa nedovoljnim pritiskom ili je godinama nepravilno skladišten. Neka oštećenja unutrašnje konstrukcije ne mogu se pouzdano uočiti običnim pregledom u prodavnici.
Uz to, gumena smeša vremenom stari i menja svojstva. Čak ni velika dubina profila ne znači da stariji pneumatik pruža prianjanje kakvo je imao kada je bio nov. Na primer pneumatik star tri ili četiri godine sa dubokom šarom može da bude primamljiva opcija, ali treba računati da će već za par godina takav pneumatik već biti star toliko da njegova svojstva postanu upitna.
Zbog toga je za većinu kupaca razumniji izbor nov pneumatik sa poznatim, makar solidnim rezultatima testa nego polovan premijum model nepoznate istorije.
Ipak, postoji važna ograda: ne treba kupiti baš najjeftiniju novu gumu ako nezavisni test pokazuje da ima ozbiljne bezbednosne nedostatke. Reč „novo” sama po sebi ne čini loš pneumatik dobrim. Ako budžet ne dozvoljava premijum marku, mnogo je bolje potražiti pristojno ocenjen model srednje cenovne kategorije ili povoljniji pneumatik koji je pokazao uravnotežene rezultate.
Gde je onda najbolji odnos cene i bezbednosti?
Za većinu vozača odgovor nije nužno na najskupljoj polici. Razumna kupovina počinje poređenjem konkretnih modela na nezavisnim testovima. Posebnu pažnju treba posvetiti kočenju na mokrom i snegu, stabilnosti pri izbegavanju prepreka i eventualnim ozbiljnim slabostima koje se kriju iza prosečne ukupne ocene.
Kvalitetna zimska guma ne mora da bude najskuplja, ali ne sme da bude ni nepoznanica. Ušteda od nekoliko hiljada dinara po pneumatiku brzo gubi smisao ako se u kritičnom trenutku pretvori u desetak metara duži zaustavni put.
