Novi Renault Clio je veoma dobro zaokružen automobil. Mane mogu da se nabroje na prste jedne ruke, a decenije razvoja i usavršavanja su očigledne i vidljive na svakom koraku. Cena jeste viša nego prethodnih godina, ali ne i previsoka ako se uporedi sa direktnim rivalima i ako se u obzir uzme oprema.
Postoje neke tržišne zakonitosti kojih svi proizvođači automobila moraju da se pridržavaju ukoliko žele da očuvaju prodaju. Jedna od njih je to da većina modela u gami postane SUV ili krosover koncepcije. Ipak, izuzeci postoje, a oni se dešavaju kada neki model tokom godina stekne kultni status, te zahvaljujući tome uspeva da opstane.
Jedan od takvih primera je i Renault Clio. Veliki broj hečbek modela, veoma popularnih modela, nestao je sa lica zemlje, pomenimo samo legende kao što su Focus ili Fiesta iz konkurentskog Ford tabora. Sigurno bi i Renault do sada ugasio model Clio, teška srca, ali bi ga ugasio, da se on još uvek ne prodaje.
Očigledno je Clio toliko popularan i omiljen kod vozača, da i dalje uspeva da odoli rivalima iz sopstvene kuće.
I tako se na našem sedmodnevnom testu ovaj put našla šesta generacija modela Clio. Ono što na prvi pogled nikako ne bi moglo ni da se nasluti jeste to da novi model platformu deli sa prethodnikom. To apsolutno ne može da se primeti ni posle prevaljenih 1.200 kilometara, a pogotovo ne može da se primeti kada je dizajn u pitanju.
Osnovna verzija modela Clio sa istim motorom kao na testu i šestostepenim manuelnim menjačem, startuje od 18.990 evra. Od pogona se u ponudi nalazi i snažniji hibrid koji raspolaže sa 160 KS, a čija cena startuje od 24.490 eur.
Čini se da je Clio šeste generacije napravio mnogo veći dizajnerski otklon u odnosu na petu generaciju, nego što je peta generacija napravila vizuelni pomak u odnosu na četvrtu. Mnogo je novinskog papira i prostora na internetu potrošeno na opisivanje šeste generacije modela Clio. Mi ćemo se zadržati samo na konstataciji da je novitet potpuno drugačiji u odnosu na prethodnika u apsolutno svakom detalju.
I pored toga, osnovne vrednosti su ostale potpuno nepromenjene, čega vozač postaje vrlo brzo svestan, pogotovo u vožnji, ali krenimo redom. Prvo što se u kabini primećuje je potpuno novo uređenje kokpita, u skladu sa najnovijim Renault standardima. To znači da se sve informacije saopštavaju putem dva ekrana koja se nalaze integrisana u zajedničkom panelu – levo instrumenti, desno multimedija.
Ono što je dobro rešeno je činjenica da su sačuvane osnovne fizičke komande klimatizacije. Muzičkim sistemom se rukuje putem ekrana, ali njega koristi suvozač, dok vozač ima standardne Renaultove komande pokraj upravljača.
Tu nailazimo na jedan detalj koji zahteva privikavanje – naime, sa desne strane upravljača se sada nalaze komande za muziku, poluga za brisače, a tu je izmeštena i ručica automatskog menjača. U početku se dešava da vozač umesto da ubaci transmisiju u D, uključi brisače. Ipak, posle nekog vremena desna ruka se navikava, pa se i ove komande koriste rutinski.
Izmeštanje ručice menjača na poziciju iza upravljača je modelima sa automatskom transmisijom dalo dodatnu vrednost, a to je obilje prostora za sitnice, kao i dva mesta za limenke osvežavajućeg pića. U ovoj klasi se takav komoditet ne podrazumeva.
Ono što ni posle privikavanja ne prestaje da bude problem je digitalni prikaz broja obrtaja motora koji je u vidu horizontalne skale, pa je skoro nemoguće proceniti na koliko se obrtaja motor „vrti“. Da je data opcija prikaza u vidu klasičnog analognog instrumenta, preglednost bi bila perfektna, jer se sve ostale informacije besprekorno saopštavaju.
Prednja sedišta obezbeđuju izuzetan komoditet. Bez obzira da li ste na kraćoj gradskoj relaciji ili dugom putovanju, leđa imaju besprekornu podršku.
Situacija na zadnjoj klupi je nešto drugačija. Odrasle osobe do visine od 1,8 metara će moći komforno da se smeste, deca takođe, ali visoki putnici ipak na zadnjoj klupi mogu da se prevoze samo na kraćim relacijama. To nije propust proizvođača, jednostavno, od modela Clio ne treba očekivati da bude nešto što nije. Kome treba više prostranosti u ovoj klasi, možda bi trebalo da pogleda model Captur.
Jedan od objektivnih nedostataka je preglednost ka nazad. Malo zadnje staklo donekle komplikuje gradsku vožnju, a tokom vožnje auto-putem vozač vidi samo deo puta iza sebe, ali ne i ceo horizont. To je direktna posledica veoma atraktivnog spoljašnjeg dizajna, uz opasku da je parkiranje zahvaljujući kameri i senzorima prilično olakšano.
PROČITAJTE JOŠ:
TEST: Seat Ibiza – Provereni kvaliteti u zabavnom pakovanju
TEST: Toyota Aygo X – Jedini hibrid u klasi
TEST: Hyundai i20 – Dalekoistočni specijalitet po evropskom ukusu
Ipak, inženjeri su uspeli da kreiraju veoma prostran prtljažnik. Sa 391 litrom zapremine on je čak 10 litara veći od prtljažnika u Golfu osme generacije. To znači da kod porodica sa dvoje dece Clio lako može da bude i jedini automobil u kući.
E, što se vožnje tiče, tu novi Clio apsolutno blista. Pogon testiranom modelu obezbeđuje novi 1.2 turbo trocilindraš od 115 konjskih snaga. Standardno je uparen sa šestostepenim manuelnim menjačem, ali na testiranom vozilu se našla šestostepena automatika.
Motor se rado odaziva na gas, sa lakoćom ulazi u visoke obrtaje, a automobil hitro ubrzava u gradskim uslovima vožnje. Pritom, zvuk motora je veoma prijatan, kao da nije reč o trocilindrašu, što nam je posebno prijalo.
Ono gde se vidi da je Clio model koji se već tri i po decenije usavršava iz generacije u generaciju je vozna dinamika. Uvek je kompromis udobnosti i voznih karakteristika bio jedan od aduta modela Clio, a ovaj put je to dovedeno do maksimuma. Na polju vozne dinamike se vidi razlika u odnosu na kinesku konkurenciju.
Automobil se u krivinama ponaša poslušno i predvidivo, ne uliva vozaču osećaj nesigurnosti, a da je pritom komfor tokom lagane vožnje na visokom nivou. To nisu uspeli da ugroze ni točkovi od čak 18 inča koji su se našli na testiranom modelu. Osamnaestice lepo izgledaju, ali su svakako predimenzionisane za ovaj automobil. Sigurni smo da je Clio na standardnim šesnaesticama još prijatniji za vožnju.
Takođe je i potrošnja sa ovim točkovima veoma niska. Tokom vožnje auto-putem pri brzini od 120 kilometara na čas Clio troši između 4,9 i 5,1 litar benzina. U gradu potrošnja se kreće oko sedam litara na pređenih sto kilometara. Pretpostavka je da je sa točkovima od 16 inča potrošnja za koji procenat niža.
Zaključak je jasan – kao što smo već rekli, Clio je jedan veoma dobro zaokružen automobil, kod kojeg se na svakom koraku vidi da se iza njega nalaze decenije usavršavanja i otklanjanja nedostataka. Uglavnom, svi nedostaci su zapravo ograničenja koja ova klasa donosi.
Kada bi se malo poradilo na preglednosti instrumenata, koji bi mogli malo više da budu naklonjeni vozački nastrojenim vozačima, i kada bi preglednost ka nazad bila nešto bolja, a nije zbog atraktivnog dizajna, Clio bi bio savršen.
Ovako je Clio skoro savršen automobil, sve dok od njega ne očekujete više nego što on može i treba da pruži.
TEHNIČKI PODACI:
Motor R3, benzin, turbo
Zapremina 1.199 ccm
Snaga 84 KW/115 KS pri 5.500 o/min
Ob. moment 180 Nm pri 1.750 o/min
Transmisija automatska, šest stepeni
Ubrzanje 0-100 Km/h 10 s
Maksimalna brzina 180 km/h
Dimenzije 4.116 x 1.768 x 1.461 mm
