Polovna Dacia Duster druge generacije nudi mnogo prostora, jednostavnu mehaniku i pristupačno održavanje, ali pre kupovine treba proveriti trap, multimediju, 4×4 pogon i pažljivo izabrati motor, posebno kod verzija 1.2 TCe i Blue dCi
Dacia Duster druge generacije jedan je od onih polovnjaka kod kojih je računica prilično jasna. Ne nudi kvalitet materijala, zvučnu izolaciju i završnu obradu skupljih SUV modela, ali zauzvrat pruža mnogo prostora, jednostavnu konstrukciju, dobro ogibljenje i troškove održavanja koji su uglavnom razumni. Uz to, verzije sa pogonom na sva četiri točka mogu da pruže znatno više van asfalta nego većina modernih gradskih SUV modela.
Duster MK2 pojavio se 2018. godine, a uz nekoliko izmena i redizajn ostao je u prodaji sve do dolaska treće generacije. To znači da se danas na tržištu polovnjaka mogu pronaći primerci veoma različitog godišta, kilometraže i načina korišćenja. Najstariji automobili već su dovoljno dugo u saobraćaju da njihove slabosti više nisu nepoznanica.
Jednostavnost je jedna od najvećih prednosti
Kada se Duster pogleda bez predrasuda, jasno je zbog čega je postao toliko popularan. Kabina je prostrana, prtljažnik veliki, ulazak i izlazak jednostavni, a preglednost vrlo dobra. Ogibljenje je podešeno tako da odlično podnosi loš asfalt, rupe, makadam i sve ono sa čime se vozači kod nas svakodnevno susreću.
Upravo tu Duster ima veliku prednost u odnosu na mnoge modernije SUV modele. Veliki točkovi sa niskoprofilnim pneumaticima, tvrdo sportsko ogibljenje i osetljive aluminijumske felne ovde uglavnom nisu tema. Duster je napravljen da trpi loš kolovoz.
PROČITAJTE JOŠ:
Evo posle koliko kilometara se isplati ulaganje u polovnjak sa dizel motorom
Ovo je pet najpouzdanijih porodičnih polovnjaka do 7.000 evra
Renault Megane IV kao polovnjak: Da li je bolji od Golfa i koji motor odabrati
Sa druge strane, jednostavnost se vidi i u kabini. Plastika je tvrda, završna obrada prosečna, a naročito kod osnovnih verzija nema mnogo detalja koji ostavljaju utisak luksuza. Posle više godina upotrebe česte su ogrebotine na plastici, izglancan volan, tragovi korišćenja na ručicama i povremeno krckanje obloga. To nije nužno znak da je automobil loše održavan.
Krckanje plastike, sedišta i moguć prodor vode
Kod ranijih primeraka mogu se javiti različiti sitni problemi u kabini. Povremeno se čuje krckanje ili škripanje krovne obloge i plastika, naročito tokom vožnje preko neravnina.
Na nekim primercima primećivano je i prodiranje vode u kabinu, između ostalog u području krovnih nosača. Zbog toga prilikom pregleda treba podići patosnice, naročito napred, i proveriti da li ima vlage ili karakterističnog mirisa ustajale vode.
Vredi obratiti pažnju i na vozačko sedište. Kod dela automobila može da se pojavi zazor u njegovoj konstrukciji, pa se sedište blago pomera prilikom ubrzavanja ili kočenja. To nije kvar zbog kojeg automobil treba odmah odbaciti, ali jeste dobar argument da se problem reši pre kupovine ili da se cena koriguje.
Kod pojedinih ranijih primeraka mogu se javiti i sitnice poput problema sa poklopcem rezervoara goriva ili različitim plastičnim mehanizmima. Ništa od toga nije posebno skupo, ali pokazuje da kod Dustera treba proveriti sve, a ne samo motor i trap.
Multimedija ume da pravi probleme
Elektronika Dustera nije posebno komplikovana, ali multimedijalni sistem ume da bude izvor sitnih nerviranja. Kod ranijih modela mogu se javiti usporen rad, zamrzavanje ekrana, prekidi Bluetooth veze ili potreba za ponovnim pokretanjem sistema. Kod novijih verzija zabeleženi su i slučajevi da ekran ostane potpuno crn.
Zbog toga na probnoj vožnji nije dovoljno samo uključiti radio. Treba povezati telefon preko Bluetootha, probati USB priključak, navigaciju, kameru za vožnju unazad i komande na volanu. Ako automobil ima Android Auto ili Apple CarPlay, treba proveriti i njih.
Ponekad se problem rešava ažuriranjem softvera, ali kod pojedinih automobila može biti potrebna popravka ili zamena multimedijalne jedinice.
Ni klima-uređaj ne treba preskočiti. Proverite da li ventilator radi u svim brzinama, da li klima brzo hladi i da li komande pravilno reaguju. Kod nekih automobila javljali su se problemi sa komandama klime ili otpornikom ventilatora.
Trap je izdržljiv, ali nije neuništiv
Duster svojim izgledom i karakterom ostavlja utisak robustnog automobila. U praksi trap jeste vrlo izdržljiv, ali posebno primerci koji su dosta voženi po lošim putevima mogu zahtevati ulaganja.
Najčešće treba obratiti pažnju na krajnike spona, kugle, gumene elemente trapa i druge delove prednjeg vešanja. Sam amortizer i opruge uglavnom dobro podnose kilometražu, ali sitniji elementi sa godinama počinju da se čuju. To ipak važi za svaki auto, pa ne predstavlja manu.
Na probnoj vožnji automobil treba provozati preko lošijeg asfalta i nekoliko većih neravnina. Lupkanje napred, nepreciznost upravljača ili osećaj da automobil „pliva“ po putu znak su da bi ga pre kupovine trebalo podići na dizalicu.
Kod određenih primeraka može se čuti i krckanje ili lupkanje prilikom okretanja volana. Nije svaki takav zvuk znak skupog kvara, ali svakako zaslužuje pregled.
Korozija nije problem kao kod prve generacije
Prva generacija Dustera imala je pojedine serije kod kojih je korozija bila ozbiljnija tema. Kod druge generacije situacija je znatno bolja i Duster II generalno nema reputaciju automobila koji prerano rđa.
Ipak, najstariji primerci danas imaju već dosta godina iza sebe, a mnogi su korišćeni po snegu, blatu, makadamu i putevima tretiranim solju. Zbog toga pregled podvozja nije suvišan.
Posebno treba pogledati izduvni sistem, spojeve, zaštitne limove i mesta koja su mogla biti oštećena udarcima kamenja. Problemi mogu da se jave uglavnom na vozilima koja stižu iz zemalja gde se putevi obilato posipaju solju.
Kod 4×4 primeraka treba biti još pažljiviji. Ogrebotine, ulubljenja i tragovi udaraca na podvozju mogu da otkriju da je automobil često vožen van asfalta. To samo po sebi nije razlog da se automobil odbaci, ali jeste razlog za detaljniji pregled.
1.2 TCe je benzinac kod kojeg treba biti najoprezniji
Ponuda motora kod Dustera druge generacije menjala se tokom godina. Na početku su bili dostupni atmosferski 1.6 SCe sa 115 KS i turbo 1.2 TCe sa 125 KS. Kasnije su stigli 1.3 TCe sa 130 i 150 KS, kao i trocilindarski 1.0 TCe.
Od svih benzinskih motora najveći oprez zaslužuje 1.2 TCe. Ovaj motor poznat je po tome što određeni primerci mogu da troše ulje više nego što bi trebalo. Kod nekih su zabeleženi i problemi sa razvodnim lancem. To ne znači da je svaki 1.2 TCe loš, ali kupovina automobila bez jasne servisne istorije nosi znatno veći rizik.
Kod hladnog starta treba pažljivo slušati motor. Duže metalno zveckanje nije dobar znak. Obavezno proveriti nivo ulja, pogledati da li postoje tragovi curenja i pitati koliko ulja vlasnik doliva između dva servisa. Primetićete da su primerci Duster-a sa ovim motorom u proseku uvek povoljniji – ne bez razloga.
Atmosferski 1.6 SCe – jednostavan i uglavnom pouzdan
Za vozača koji želi što jednostavniji benzinski motor 1.6 Sce iz prvih generacija, može da bude veoma zanimljiva opcija. Nema turbo punjač i po konstrukciji je znatno jednostavniji od modernih malih turbo benzinaca. Nije naročito brz, niti može da impresionira niskom potrošnjom, ali za mirniju vožnju sasvim pristojno obavlja posao.
Kod njega nema izraženih sistemskih problema zbog kojih bi trebalo izbegavati sve primerke. Ako automobil godišnje prelazi relativno malu kilometražu i najveći deo vremena provodi u gradu ili na kraćim relacijama, 1.6 SCe može da bude racionalniji izbor od dizela.
1.3 TCe je mnogo modernija benzinska opcija
Motor 1.3 TCe sa 130 ili 150 KS stigao je nešto kasnije i po karakteru mnogo bolje odgovara Dusteru. Ima dovoljno obrtnog momenta, znatno je elastičniji od atmosferskog 1.6 i pri preticanjima pruža mnogo više sigurnosti. Istovremeno, nema reputaciju problematičnog motora kakvu je vremenom stekao 1.2 TCe.
PROČITAJTE JOŠ:
AdBlue – Sve što treba da znate pre kupovine polovnog dizela
Koliko traje DPF filter i koliko košta popravka: Kada pomaže čišćenje, a kada je vreme za zamenu
1.2 PureTech može da bude i pouzdan: Evo kako da izbegnete najveće probleme
Naravno, to ne znači da je potpuno bez kvarova. Kod pojedinih primeraka mogu se javiti problemi sa senzorima, ubrizgavanjem ili upravljanjem radom turbo punjača, ali ne postoji razlog da se ovaj motor generalno smatra problematičnim. Dijagnostika pre kupovine i ovde je veoma dobra investicija. Podrazumeva se da su modeli sa ovim motorom obično skuplji.
1.5 dCi – proverena mehanika, ali Blue dCi komplikuje stvari
Dizelski 1.5 dCi jedan je od najpoznatijih Renaultovih motora i do vremena kada se pojavio Duster druge generacije već je bio vrlo dobro razvijen.
U Dusteru je 1.5 dCi veoma logičan izbor za vozača koji prelazi mnogo kilometara. Potrošnja je niska, obrtnog momenta ima dovoljno, a motor dobro odgovara karakteru automobila.
Međutim, kod Dustera II pojavljuje se i Blue dCi, a sa njim stižu DPF, SCR sistem i AdBlue. Sam osnovni motor i dalje može da bude veoma izdržljiv, ali broj skupih komponenti oko njega postaje veći.
Najčešće glavobolje ne moraju uopšte da dolaze iz samog motora. Mogu se javiti problemi sa NOx senzorima, senzorom diferencijalnog pritiska DPF-a, AdBlue pumpom ili drugim delovima sistema za kontrolu izduvnih gasova.
Posebno treba biti oprezan kod automobila koji su godinama voženi gotovo isključivo po gradu. Mala kilometraža kod modernog dizela nije uvek prednost jer obično znači mnogo hladnih startova, što je kod savremenih dizela najveći problem.
Uprkos tome, dobro održavan 1.5 dCi ili Blue dCi i dalje može da bude jedan od najboljih motora za Duster, posebno za vozača koji godišnje prelazi 20.000 ili više kilometara. Problemi sa DPF-om ili AdBlue sistemom nisu ništa izraženiji u poređenju sa drugim najboljim dizel motorima, ali postoje.
Šta proveriti kod 4×4 verzije
Jedan od razloga zbog kojih Duster gotovo da nema pravog konkurenta jeste opcioni pogon na sva četiri točka.
Duster 4×4 nije samo “marketinški SUV”. Ima solidan klirens, dobar sistem pogona i uz odgovarajuće pneumatike može da prođe mestima na kojima bi mnogi skuplji SUV modeli veoma brzo odustali.
Sam sistem je prilično izdržljiv, ali stariji primerci zahtevaju detaljan pregled. Prilikom probne vožnje treba napraviti nekoliko krugova sa potpuno zakrenutim volanom na obe strane, voziti napred i nazad i osluškivati da li iz transmisije dolazi neuobičajen zvuk, udaranje ili metalno krckanje.
