Nova Tesla Roadster može da skoči, okrene se u vazduhu, pa čak i da vozi naglavačke. Ipak, iza spektakularne prezentacije krije se mnogo više marketinga nego tehnologije koja bi mogla da promeni automobilsku industriju. Šta je Tesla zaista napravila, koliko su ove mogućnosti upotrebljive i da li je Ilon Mask ponovo uspeo da proda spektakl kao revoluciju?
Ilon Mask još jednom je uspeo u onome što najbolje radi – da privuče pažnju celog sveta. Predstavljanje nove generacije modela Tesla Roadster, održano 15. oktobra u Teksasu, izgledalo je kao scena iz naučnofantastičnog filma.
I nije to biio još jedan AI video, već stvarnost. Električni sportski automobil vozio je naglavačke, izvodio akrobacije u vazduhu i preskakao druga vozila. Poruka je bila jasna: Tesla je napravila leteći automobil.
Međutim, kada se početno oduševljenje stiša i kada se spektakularni snimci pogledaju iz ugla automobilskog inženjerstva i svakodnevne upotrebe, postavlja se jednostavno pitanje: šta je Tesla zapravo napravila i čemu sve to služi?
Nema dileme da je reč o tehnički zanimljivom demonstracionom vozilu. Ali između automobila koji može nakratko da se odvoji od tla i stvarnog letećeg automobila postoji ogromna razlika. Upravo tu razliku Mask vrlo vešto koristi kako bi stvorio utisak da je pred nama tehnologija koja će promeniti budućnost saobraćaja.
Ilon Mask već samim imenom automobila pokušava da promeni pravila igre
Da Ilon Mask ne mari mnogo za tradiciju automobilske industrije, pokazuje već sam naziv novog modela. Roadster je decenijama bio sinonim za otvoreni sportski automobil, najčešće dvosed, kojem je uživanje u vožnji pod vedrim nebom jedna od osnovnih karakteristika.
Međutim, nova Tesla Roadster ima fiksni krov i zapravo je kupe. I dok bi neki drugi proizvođač zbog toga verovatno morao da objašnjava zašto je svom automobilu dao pogrešno ime, Mask i tu situaciju može da pretvori u deo priče o pomeranju granica.
Kao da poručuje da za Teslu više ne važe ni ustaljene definicije, ni pravila koja je automobilska industrija gradila decenijama. Naravno, proizvođač ima pravo da svom modelu da ime koje želi, posebno ako ono već ima istoriju u ponudi kompanije. Ali promeniti značenje reči mnogo je lakše nego promeniti zakone fizike.
A da li će Mask uspeti da ubedi javnost da je kupe zapravo roadster, a automobil koji nakratko odskoči od tla pravo leteće vozilo? Sudeći po pažnji koju njegove prezentacije izazivaju, u marketinškom smislu već je na dobrom putu. Samo što marketinška revolucija i revolucija u automobilskoj industriji nisu isto.
Automobil koji leti – ali samo nekoliko trenutaka
Nova Tesla Roadster koristi kombinaciju električnog pogona i tehnologije razvijene u saradnji sa kompanijom SpaceX. Osnovu čini izuzetno snažan električni sportski automobil, dok su za spektakularne manevre zadužene dodatne mlaznice kroz koje se pod velikim pritiskom izbacuje vazduh.
U pitanju nije klasičan raketni motor koji sagoreva gorivo, već sistem takozvanih cold-gas thrusters, odnosno mlaznica koje stvaraju potisak oslobađanjem komprimovanog gasa. Zahvaljujući tome, automobil može naglo da ubrza, da se podigne sa tla ili da promeni položaj tokom kratkotrajnog boravka u vazduhu.
U demonstracionoj verziji korišćeno je deset mlaznica i dva rezervoara ukupne zapremine oko 600 litara, u kojima se, prema objavljenim tehničkim podacima, nalazi približno 250 kilograma komprimovanog vazduha. To je ozbiljan sistem, ali i ozbiljna dodatna masa.
Problem je što zalihe komprimovanog vazduha nisu neograničene. Svaki snažniji manevar troši deo uskladištenog gasa, a njegovo ponovno sabijanje zahteva energiju i vreme.
Tesla nije demonstrirala koliko dugo Roadster može da ostane u vazduhu, koliko uzastopnih skokova može da izvede niti koliko traje obnavljanje pritiska posle takvih manevara. A upravo su to podaci koji bi morali da budu poznati pre nego što se ovaj automobil proglasi letećim.
Primer prave revolucija u automobilskom svetu bio je Bugatti Veyron – automobil kojim možete da odvezete dete u školu, a da potom izađete na autoban i razvijete brzinu preko 400 km/h. I isto to ponovite sutra i prekosutra, ako baš hoćete. Veyron je bio prava tehnološka revolucija, Tesla Roadster je “šou kar” za male ekrane...
Zamislimo da se vlasnik Roadstera približava prepunom parkingu i odluči da jednostavno preleti nekoliko parkiranih automobila. Gde će sleteti, kako će obezbediti prostor za bezbedno prizemljenje i šta se događa ako u blizini stoje pešaci? Još važnije, koliko puta bi mogao da ponovi takav manevar?
Automobil koji može da izvede jedan ili nekoliko impresivnih skokova nije automatski i leteći automobil. To je vozilo opremljeno sistemom za kratkotrajno stvaranje dodatnog potiska.
Takva tehnologija može da bude fascinantna na poligonu, ali njena stvarna upotrebljivost u saobraćaju za sada nije demonstrirana. Realno, nije ni moguća.
Primer prave revolucija u automobilskom svetu bio je Bugatti Veyron – automobil kojim možete da odvezete dete u školu, a da potom izađete na auto-put i razvijete brzinu preko 400 km/h. I isto to ponovite sutra i prekosutra, ako baš hoćete. Veyron je bio prava tehnološka revolucija, Tesla Roadster je “šou kar” za male ekrane.
Vožnja po zidu: Tehničko dostignuće ili pažljivo režiran trik?
Drugi deo prezentacije možda je bio još atraktivniji. Roadster je uz pomoć posebnog sistema usisavanja vazduha uspeo da se kreće po zakrivljenoj rampi, sve dok nije došao u položaj u kojem je praktično vozio naglavačke.
Princip je poznat. Snažni ventilatori izvlače vazduh ispod automobila, stvarajući razliku u pritiscima koja vozilo dodatno pritiska uz podlogu. Time se povećava raspoloživo prijanjanje pneumatika, što može da omogući znatno veće brzine prolaska kroz krivine.
Za razliku od klasične aerodinamičke sile potiska ka podlozi, koja uglavnom raste sa brzinom, aktivni ventilatorski sistem može da stvara dodatno prijanjanje čak i kada se automobil kreće veoma sporo ili stoji.
Dakle, tehnologija jeste stvarna i ima svoju primenu, posebno u automobilskom sportu. Međutim, iz činjenice da Roadster može da vozi naglavačke po namenski napravljenoj konstrukciji ne proizlazi da može da se penje po zidovima zgrada.
U demonstraciji je korišćena posebno oblikovana, glatka i zakrivljena rampa koja omogućava postepen prelazak iz horizontalnog u vertikalni, a zatim u obrnuti položaj. Običan zid nema takav prelaz. Automobil ne može jednostavno da naiđe na fasadu i nastavi da se kreće po njoj kao da je reč o ravnom putu.
Osim toga, efikasnost usisnog sistema zavisi od rastojanja između podvozja i podloge, mogućnosti održavanja razlike u pritiscima i kvaliteta površine. Realni putevi imaju neravnine, rupe, kamenčiće i brojne druge prepreke.
Posebno pitanje predstavlja bezbednost. Snažni ventilatori, usisni otvori i vazduh koji se izbacuje iz sistema zahtevaju zaštitu od stranih predmeta i ljudi u neposrednoj blizini. Na namenskom poligonu takvi uslovi mogu da se kontrolišu. Na ulici, gde se kreću deca, pešaci i životinje, situacija je potpuno drugačija.
To ne znači da će Roadster usisati životinju koja mu priđe, ali znači da bez ozbiljnih ispitivanja nije moguće tvrditi da je sistem bezbedan u svakodnevnom saobraćaju.
Ubrzanje ispod jedne sekunde: Impresivno, ali po koju cenu?
Tesla je tokom predstavljanja demonstrirala ubrzanje od 0 do 60 milja na čas, odnosno približno 97 km/h, za svega 0,81 sekundu.
To je rezultat koji pomera granice onoga što se očekuje od automobila. Međutim, važno je razumeti da ovde nije u pitanju samo snaga elektromotora.
Dodatni potisak mlaznica omogućava ubrzanje koje ne zavisi isključivo od prenosa snage preko pneumatika. Istovremeno, ventilatorski sistem povećava prijanjanje točkova za podlogu.
Drugim rečima, Tesla koristi kombinaciju nekoliko tehnologija kako bi ostvarila rezultat koji bi klasičnim automobilskim pogonom bio izuzetno teško dostižan.
Ipak, ostaje pitanje koliko je takvo ubrzanje upotrebljivo izvan kontrolisanih uslova. Potisak snažnih mlaznica može predstavljati opasnost za ljude i predmete iza automobila, a tako ekstremno ubrzanje zahteva i posebna rešenja za zaštitu putnika.
Za trkačku stazu ili demonstraciju tehnologije ovakve mogućnosti mogu biti veoma zanimljive. Ali zamisliti njihovu primenu na javnom putu, među drugim automobilima, biciklistima i pešacima, praktično je nemoguće bez ozbiljnih ograničenja.
Najveći problem nije tehnologija, već njena upotrebljivost
Suština problema sa novim Roadsterom nije u tome da predstavljene tehnologije ne funkcionišu. Naprotiv, demonstracija je pokazala da Tesla i SpaceX imaju inženjerske kapacitete da naprave izuzetno neobičnu i tehnički zahtevnu mašinu.
Problem je što nijedna od najatraktivnijih mogućnosti nije predstavljena kao praktično, bezbedno i svakodnevno upotrebljivo rešenje.
Leteći automobil bi morao da ima mogućnost kontrolisanog poletanja, dovoljno dugog i stabilnog leta, preciznog prizemljenja, predvidivu autonomiju i odgovarajuće bezbednosne sisteme. Morao bi da ispuni i propise koji se odnose na drumski i vazdušni saobraćaj. Tesla Roadster za sada nije pokazala ništa slično.
Naprotiv, najekstremnija verzija Rocket, koja ima kompletan sistem mlaznica, prema informacijama kompanije nije odobrena za upotrebu na javnim putevima. Reč je o posebnoj, jednosedoj verziji čija je dostupnost ograničena na kupce po pozivu.
Mask je tokom prezentacije priznao da automobil nije konstruisan tako da mu bezbednost bude apsolutni prioritet. Nije slučajno ni to što su spektakularni manevri izvedeni bez vozača u kabini.
Upravo ova činjenica možda najbolje pokazuje koliko je velika razlika između demonstracije koja oduševljava publiku i automobila koji bi neko zaista mogao bezbedno da koristi.
Devet godina obećanja i još dve godine čekanja
Postoji još jedan razlog za skeptičan odnos prema novom Roadsteru. Druga generacija ovog modela prvobitno je predstavljena još 2017. godine, kada je Tesla najavljivala početak proizvodnje 2020. godine, maksimalnu brzinu veću od 400 km/h i autonomiju od približno 1.000 kilometara.
Sada, devet godina kasnije, kupci i dalje nemaju serijski automobil. Proizvodnja je najavljena tek za 2028. godinu, dok se u novim specifikacijama pominju maksimalna brzina veća od 370 km/h i autonomija preko 480 kilometara. To su najavljene, a ne nezavisno potvrđene vrednosti serijskog modela.
Tesla prima rezervacije za verzije Performance i Thrust, dok je Rocket zamišljen kao posebno ekskluzivna varijanta. Međutim, demonstraciono vozilo i dalje nije isto što i završen, homologovan i kupcima isporučen proizvod.
Mask je jednom već lansirao automobil u svemir. Sada nam prodaje automobil koji leti
Ovakav pristup nije novost za Ilona Maska. Još 2018. godine, tokom prvog lansiranja rakete Falcon Heavy, u svemir je poslat crveni Tesla Roadster sa lutkom Starman za upravljačem.
Bio je to spektakularan događaj, koji je doneo ogromnu pažnju kompanijama Tesla i SpaceX. Ipak, automobil nije otišao u svemir zahvaljujući svojim sposobnostima, već zato što je bio teret rakete.
Slična logika može se prepoznati i danas. Umesto da javnosti predstavi sportski automobil koji je spreman za proizvodnju i koji će kupcima ponuditi konkretne prednosti, Mask je pripremio demonstra atraktivnuciju koja će obići svet.
I uspeo je. O Roadsteru se ponovo govori, snimci se masovno dele, a Tesla je još jednom predstavljena kao kompanija koja prkosi zakonima fizike.
Naravno, inženjerski rad koji stoji iza takve demonstracije ne treba potcenjivati. Napraviti automobil sposoban za prikazane manevre ozbiljan je tehnički poduhvat. Ali uspešna demonstracija ne znači automatski i stvaranje proizvoda koji ima praktičnu vrednost.
Nije sporno da će Roadster, ukoliko zaista stigne na tržište, verovatno biti izuzetno brz i tehnološki zanimljiv električni sportski automobil. Sporno je predstavljanje njegovih eksperimentalnih sposobnosti kao početka nove ere letećih automobila.
Zato nova Tesla Roadster trenutno više liči na veoma skup i sofisticiran show car nego na revoluciju u automobilskom svetu.
Uostalom, da li je automobil koji može nakratko da skoči u vazduh, vozi naglavačke po specijalnoj rampi i ubrzava uz pomoć mlaznica zaista nešto što je automobilskom svetu potrebno?
Ili je to samo još jedan dokaz da Ilon Mask možda bolje od bilo koga drugog razume jednu jednostavnu činjenicu: u savremenom svetu ponekad je važnije napraviti automobil o kojem će svi govoriti nego automobil koji će neko zaista moći da kupi i koristi.
