DPF filter je jedan od najskupljih delova modernog dizel motora, ali u velikom broju slučajeva kvar može da se spreči. Najvažnije je da na vreme prepoznate prve simptome i da ne napravite greške koje vozače često koštaju stotine, pa čak i više od hiljadu evra
Godinama je DPF filter stekao reputaciju jednog od najvećih neprijatelja vlasnika dizel automobila. Dovoljno je da se na instrument tabli upali lampica DPF-a i mnogi odmah pomisle na skupu zamenu ili komplikovanu popravku. Međutim, istina je nešto drugačija. Sam DPF filter vrlo često nije uzrok problema, već njegova žrtva.
Kod pravilno održavanog automobila DPF može bez većih problema da traje 200.000, 300.000, pa i više od 400.000 kilometara. Problemi uglavnom nastaju kada vozač ignoriše prve simptome ili automobil koristi u uslovima koji ne dozvoljavaju da filter normalno obavlja svoju funkciju.
Šta je zapravo DPF filter i zašto postoji?
DPF (Diesel Particulate Filter) služi za zadržavanje čestica čađi koje nastaju sagorevanjem dizela. Bez njega bi velika količina sitnih čestica završavala u vazduhu, zbog čega su ga praktično svi evropski proizvođači uveli još sredinom 2000-ih godina.
Tokom vožnje čađ se postepeno skuplja u filteru. Kada je dostignuta određena količina, automobil pokreće proces regeneracije. Tada se temperatura izduvnih gasova podiže na oko 600 stepeni, čađ sagoreva i filter se ponovo oslobađa. Upravo od toga zavisi njegov vek trajanja.
Najčešći razlog zbog kojeg strada DPF nije sam DPF
Najveći broj kvarova nastaje kod automobila koji se gotovo isključivo voze po gradu. Kratke relacije, česta zaustavljanja, hladan motor i spora gradska vožnja ne dozvoljavaju da se regeneracija uspešno završi. Svaki put kada ugasite motor usred procesa regeneracije, određena količina čađi ostaje u filteru. Posle više takvih prekida DPF postaje sve zapušeniji
To je razlog zbog kojeg dva potpuno ista automobila mogu imati potpuno različito stanje filtera. Jedan koji svakodnevno prelazi 80 kilometara autoputem može bez problema imati originalni DPF i posle 300.000 kilometara, dok drugi, koji uglavnom vozi po gradu, može imati ozbiljne probleme već na 120.000 ili 150.000 kilometara.
Simptomi koje ne bi trebalo ignorisati
Prvi znak upozorenja najčešće nije lampica na instrument tabli. Mnogo ranije mogu da se primete sitne promene u radu automobila. Motor može nešto sporije da prima gas, potrošnja goriva počinje da raste, ventilator hladnjaka često radi i nakon gašenja motora, ler postaje nešto viši nego inače, a trenutna potrošnja u praznom hodu može biti primetno povećana.
Kod pojedinih modela oseća se karakterističan miris vrelog metala ili izduvnih gasova, što je često znak da je regeneracija upravo u toku. Ako tada ugasite automobil, proces će biti prekinut.
Tek kada zapušenost postane ozbiljna, pojavljuje se lampica DPF-a, a zatim motor može da pređe u takozvani “safe mode”, odnosno zaštitni režim rada sa značajno manjom snagom.
Kako da prepoznate da je u toku regeneracija?
Ovo je jedna od najkorisnijih stvari koje svaki vlasnik dizela može da nauči. Kod mnogih automobila obrtaji u leru porastu sa oko 750 na približno 900 ili 1.000 obrtaja u minuti. Trenutna potrošnja goriva u mestu više nije 0,5 ili 0,6 litara na sat, već može da pređe jedan litar.
Ventilator motora često radi iako nije vruć dan, a automobil može imati nešto drugačiji zvuk.
Ako primetite ove simptome, najbolje je da nastavite vožnju još desetak do petnaest minuta, po mogućstvu van grada, pri nešto višim obrtajima. Time ćete omogućiti da se regeneracija uspešno završi.
Greške koje vozači najčešće prave
Najveća greška je stalna vožnja na veoma kratkim relacijama. Druga česta greška je gašenje motora čim se stigne na odredište, iako je regeneracija očigledno u toku.
Mnogi zanemaruju i preporučene intervale zamene motornog ulja. Kod dizela koji često prekidaju regeneraciju deo goriva može završiti u motornom ulju, zbog čega ono gubi svoja svojstva.
Problem može dodatno da pogorša korišćenje ulja koje ne ispunjava fabričku specifikaciju za motor sa DPF filterom. Takva ulja stvaraju više pepela koji ostaje trajno zarobljen u filteru i postepeno smanjuje njegov kapacitet.
DPF često nije uzrok, već posledica
Ovo je možda i najvažnija stvar koju bi svaki vlasnik dizela trebalo da zna. DPF se često zapuši zato što postoji neki drugi kvar na motoru. Neispravni brizgaljke, EGR ventil, turbina, MAF ili MAP senzor, loš termostat, problemi sa sistemom ubrizgavanja ili čak curenje vazduha mogu dovesti do povećanog stvaranja čađi.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovo je pet najproblematičnijih dizel motora – Skupe popravke pre 100.000 km
Koji je najbolji tip motora za gradsku vožnju? Da li je dizel uvek problem?
Najskuplji kvarovi koji čekaju polovne automobile posle 150.000 kilometara
U takvoj situaciji čišćenje ili čak zamena DPF filtera neće trajno rešiti problem, jer će se novi filter veoma brzo ponovo zapušiti. Zato ozbiljna dijagnostika uvek podrazumeva pronalaženje pravog uzroka povećanog stvaranja čađi. Da, savremeni dizeli su veoma komplikovani za održavanje i osetljivi.
Da li je čišćenje dovoljno ili je potrebna zamena?
Zavisi od toga šta se nalazi u filteru. Ako je u pitanju čađ, profesionalno čišćenje često može da vrati DPF gotovo na fabričke vrednosti.
Međutim, pepeo koji nastaje tokom dugogodišnjeg rada motora ne može da sagori tokom regeneracije. On se postepeno taloži u filteru i zauzima prostor predviđen za čađ. Kada količina pepela postane prevelika, jedino trajno rešenje može biti zamena DPF filtera.
