Kada je 1998. godine stigao Peugeot 206, pred njim je bio nezahvalan zadatak – trebalo je da nasledi legendarni 205, automobil koji je već jednom promenio sudbinu francuske marke. Ispostavilo se da je mali 206 uradio mnogo više od toga: postao je najuspešniji Peugeot u istoriji i jedan od onih automobila koje danas pamtimo i vozimo
Postoje automobili koji ostare, a postoje i oni koji jednostavno postanu deo pejzaža jednog vremena. Peugeot 206 pripada ovoj drugoj grupi. Danas ga još uvek itekako srećemo na ulicama, često sa izbledelim lakom, ponekom ogrebotinom na braniku i daleko više kilometara nego što piše na instrument tabli. Ali dovoljno je pogledati njegovu siluetu da čovek gotovo trenutno bude vraćen dvadesetak i više godina unazad.
U vreme kada mobilni telefon još nije bio centar sveta, kada su se CD-ovi nosili u futroli između sedišta, a klima-uređaj u malom automobilu još uvek mogao da bude ozbiljna stavka na spisku dodatne opreme, Peugeot 206 bio je jedan od automobila koje su ljudi jednostavno želeli.
Danas je Peugeot 206 još u klasi polovnjaka, ali je na sigurnom putu da postane istinski klasik. Ne bez razloga.
Naslediti 205 bilo je skoro nemoguće
Da bismo razumeli koliko je 206 bio važan, treba se vratiti par decenija unazad. Peugeot 205 nije bio samo uspešan mali automobil. On je osamdesetih praktično izvukao kompaniju iz veoma teške finansijske situacije.
Proizvedeno je više od 5,27 miliona primeraka, a njegov tržišni uspeh, GTI verzije i pobede modela 205 Turbo 16 u reliju napravili su od njega jednu od najvećih automobilskih ikona tog vremena. Problem je bio u tome što se takav automobil veoma teško menja.
Peugeot je zato postupio prilično neobično. Kada je 205 počeo da stari, nije odmah dobio direktnog naslednika. Deo njegovih kupaca trebalo je da preuzme manji 106, deo veći 306, predstavljen 1993. godine.
Peugeot 306 je pritom bio veoma uspešan automobil i nikako se ne može reći da je krajem devedesetih bio promašaj ili zastareo model – proizvodio se sve do početka novog milenijuma i prodat je u oko 2,85 miliona primeraka.
Ali između 106 i 306 ostajala je rupa. Peugeotu je nedostajao automobil koji će ponovo biti njegov zaštitni znak. Ne najskuplji, ne najbrži i ne najprestižniji. Onaj model koji će stajati na svakom drugom parkingu i koji će ljudi povezivati sa lavom na haubi čim ga vide. Taj automobil u obliku 206-ice stigao je 1998. godine.
Mali automobil koji je izgledao kao da se smeši
Peugeot 206 nije pokušavao da liči na 205. I upravo je to bila jedna od njegovih najvećih prednosti. Umesto ravnih površina i jednostavnih linija osamdesetih, dobio je zaobljenu karoseriju, veliki vetrobran, karakteristična izdužena prednja svetla i nisko postavljen otvor za vazduh. Bio je moderan, pomalo razigran i dovoljno francuski da ne izgleda kao još jedan bezlični mali automobil.
PROČITAJTE JOŠ:
Yugo Florida – Automobil koji je najavljivao budućnost koja nikada nije stigla
Mercedes W124 – Zašto ga mnogi i danas smatraju poslednjim pravim Mercedesom
Opel Astra F – 35 godina legende sa jednom velikom manom
Dizajn je dobro podneo vreme. Danas je 206 očigledno star automobil, ali teško da izgleda nespretno ili čudno. Njegove proporcije i dalje funkcionišu, a prednji deo je ostao toliko prepoznatljiv da se model može raspoznati iz velike udaljenosti.
Kada se pojavio, bio je dugačak svega oko 3,83 metra. Danas bi delovao gotovo sićušno pored većine novih gradskih automobila, a posebno pored savremenih krosovera. Ipak, upravo je u tim dimenzijama bila njegova draž. Bio je dovoljno mali za grad, dovoljno prostran da bude jedini automobil u porodici i dovoljno ozbiljan da se sa njim bez razmišljanja krene na more.
Možda zvuči banalno, ali krajem devedesetih upravo je takav automobil bio potreban ogromnom broju evropskih kupaca.
Da li je 206 zaista spasao Peugeot?
Ako želimo da budemo potpuno precizni – ne na isti način na koji je to uradio 205. Peugeot krajem devedesetih nije bio pred neposrednim finansijskim slomom. PSA je već 1998. beležio snažan rast, dok je profitabilnost grupe počela da se oporavlja nakon slabijih godina sredinom decenije.
Samo tokom 1998. prodaja grupe porasla je za više od osam odsto, a 206 je već u prvim mesecima pronašao oko 112.000 kupaca. Zato je tvrdnja da je 206 „spasao Peugeot“ više metafora nego bukvalna finansijska činjenica.
Ali nije ni daleko od istine. 206 je Peugeotu dao ono što je jednom velikom evropskom proizvođaču tada bilo možda najvažnije – masovni model koji se prodavao u ogromnim količinama. Već od 2001. prodavano je više od 800.000 primeraka godišnje. Do 2005. napravljeno ih je pet miliona, a svega nekoliko meseci kasnije 206 je prestigao proizvodni rekord legendarnog 205.
Na kraju je porodica 206, zajedno sa kasnijim 206+, stigla do više od osam miliona proizvedenih automobila. Peugeot ga i danas navodi kao najprodavaniji model u svojoj istoriji.
Bio je svuda – i mogao je da bude skoro sve
Još jedan razlog ogromnog uspeha bio je to što Peugeot nije ostao samo na običnom hečbeku sa troja ili petora vrata. Stigao je prostraniji 206 SW, mali karavan koji je uspevao da izgleda mnogo atraktivnije nego što bi izraz „mali porodični karavan“ nagovestio.
Postojao je sportski RC, na nekim tržištima GTI, a zatim i automobil koji je početkom dvehiljaditih bio prava mala senzacija – 206 CC, atraktivni kupe-kabrio.
Ideja pristupačnog kupea-kabrioleta sa električno sklopivim metalnim krovom tada je delovala gotovo egzotično. Do sredine prve decenije proizvedeno je više od 300.000 primeraka, a 206 CC je postao jedan od najuspešnijih automobila te vrste.
206 se proizvodio na više kontinenata i prodavao u oko 145 država. U jednom trenutku tri od četiri proizvedena primerka odlazila su van Francuske. To više nije bio samo popularan francuski automobil – postao je globalni Peugeot.
A onda je došao reli
Peugeot je veoma dobro znao koliko je motosport pomogao imidžu modela 205, pa je sličan recept ponovio sa 206.
Peugeot 206 WRC postao je jedan od simbola svetskog reli šampionata početkom dvehiljaditih. Marka je osvojila tri uzastopne konstruktorske titule, 2000, 2001. i 2002. godine, dok je Marcus Grönholm bio svetski prvak 2000. i 2002.
Za vlasnika 1.1 benzinca sa čeličnim felnama to, naravno, nije značilo mnogo kada je pokušavao da se uključi u saobraćaj uzbrdo sa uključenom klimom. Ali je značilo nešto drugo. Njegov mali Peugeot odjednom je imao rođaka koji leti kroz finske šume i bočno prolazi kroz serpentine Monte Karla. A takve stvari se pamte.
206 je bio daleko od savršenog
Peugeot 206 nikada nije bio savršen automobil. Pozicija za volanom nije odgovarala svakome, prostor pozadi nije bio raskošan, plastika u kabini vremenom je umela da zazvecka, a zadnja osovina je kod zapuštenih primeraka postala gotovo zaštitni znak skupih popravki.
Većina motora bila je jednostavna, automobili nisu bili pretrpani elektronikom, delova je bilo mnogo, a veliki broj majstora znao je da ih održava. Mali benzinski motori mogli su da budu gotovo smešno jednostavni po današnjim merilima, dok su HDi dizeli postali omiljeni među vozačima koji su prelazili velike kilometraže.
Polovnjak koji polako postaje klasik
206 GTI ili RC, pa čak I dobroočuvanu standardnu verziju danas već ima smisla posmatrati kao budući klasik. Lep 206 CC sve ređe izgleda kao jeftin polovni kabriolet, a sve više kao simpatičan podsetnik na vreme kada su proizvođači imali dovoljno hrabrosti da od malog gradskog automobila naprave nešto potpuno nepotrebno – i upravo zato zanimljivo.
Ali možda će najviše emocija jednog dana izazivati sasvim običan 206 sa petora vrata.
Onaj koji je neko dobio kao prvi automobil. Onaj kojim se išlo na fakultet. Onaj u kojem se prvi put krenulo samostalno na more, čekalo ispred škole ili vozilo petoro ljudi i prtljag koji nikako nije mogao da stane u gepek.
Peugeot 206 je napravljen u više od osam miliona primeraka i upravo zato nikada nije bio naročito poseban. Ipak ta popularnost mu daje šansu da u narednim godinama postane lako dostupan klasik koji je pritom jeftin za održavanje.
