Kada je predstavljena prva Opel Astra, pred njom je bila nemoguća misija – da nasledi legendarnog Kadeta. I pored nekih ozbiljnih konstruktivnih propusta Astra F je postala najprodavaniji Opel svih vremena
Pre tačno 35 godina Opel je napravio jedan od najvažnijih poteza u svojoj istoriji. Kadett, ime koje je decenijama bilo praktično sinonim za porodični Opel, otišlo je u penziju, a njegov naslednik dobio je ime Astra.
Prva generacija, poznata kao Astra F, predstavljena je 1991. godine i ispostaviće se da je Opel pogodio pravo u metu – do 1997. proizvedeno je oko 4,13 miliona primeraka, što je i danas čini najprodavanijim Opelovim modelom jedne generacije.
PROČITAJTE JOŠ:
Audi A2 e-tron postavlja nove standarde ekonomičnosti
Novi Porsche Cayenne će ipak dobiti benzinske motore
Astra F je bila automobil kakav je Evropi početkom devedesetih upravo bio potreban. Nije pokušavala da bude prestižna niti egzotična, već prostrana, praktična, jednostavna i dovoljno moderna porodična „radna mašina“.
U odnosu na Kadett E nudila je znatno više mesta u kabini, iako spoljne dimenzije nisu dramatično porasle. Vetrobansko staklo pomereno je čak 74 milimetra unapred, a prostor za glavu i kolena povećan je do 50 milimetara.
Ponuda je bila ogromna. Prvo su stigli hečbek sa pet vrata, karavan, zatim limuzina, a 1993. i atraktivni kabriolet koji je izrađivao Bertone. Benzinski motori zapremine 1,4, 1,6, 1,8 i 2,0 litra pokrivali su gotovo sve potrebe prosečnog evropskog kupca.
Dizelaš od 1,7 litara je bio namenjen onima kojima su ekonomičnost i velika kilometraža bili važniji od performansi. Na vrhu ponude nalazio se GSi, a posebno poželjna bila je verzija sa dvolitarskim 16-ventilskim motorom od 150 KS. Ovaj model je čak dobio elektronsku kontrolu proklizavanja, tada prilično egzotičnu tehnologiju u ovoj klasi
Za današnje standarde Astra F deluje veoma jednostavno, ali početkom devedesetih bila je prilično moderan automobil. Opel je ugradio zatezače sigurnosnih pojaseva, ojačanja u vratima i posebno oblikovana sedišta koja su smanjivala mogućnost podvlačenja tela ispod pojasa prilikom sudara.
Od 1994. vozački i suvozački vazdušni jastuci postali su standardni. Imala je i „Multi-Info Display“ na vrhu centralne konzole, dok je njen „Clean Air System“ filtrirao polen, prašinu i druge nečistoće iz vazduha koji ulazi u kabinu.
Zanimljivo je da je ovaj naizgled sasvim običan porodični Opel služio i kao tehnološka laboratorija. Deset električnih prototipova Astra Impuls III testirano je između 1993. i 1997. godine i zajedno su prešli oko 350.000 kilometara. Električna Astra je još tada mogla da dostigne 120 km/h i, prema Opelu, pređe do 150 kilometara sa jednim punjenjem – brojke koje početkom devedesetih uopšte nisu zvučale beznačajno.
Astra F ostavila je veliki trag i na našim prostorima. Tokom devedesetih, a naročito kasnije kada su polovnjaci počeli masovno da stižu iz Zapadne Evrope, postala je jedan od automobila koje ste mogli da vidite praktično na svakom parkingu.
Vlasnici su je cenili zbog jednostavne mehanike, pristupačnih delova, relativno lakog održavanja i motora koji su, uz osnovnu brigu, mogli da pređu ozbiljne kilometraže. Mnoge Astre F nastavile su da služe godinama nakon što je njihova tržišna vrednost praktično nestala.
Ali imala je i jednu manu koju vlasnici i poznavaoci dobro pamte – koroziju. Limarija ranijih primeraka mogla je ozbiljno da strada, posebno pragovi, rubovi blatobrana, donji delovi vrata i druge kritične tačke karoserije.
Mehanika je često bila spremna za još mnogo kilometara u trenutku kada je rđa već počinjala da odlučuje o sudbini automobila. Upravo zato danas nije naročito lako pronaći zaista očuvanu Astru F bez ozbiljnijih limarskih intervencija.
Posle 35 godina Astra F zato zaslužuje mnogo više od etikete „onog Opela koji je trulio“. Bila je pristupačan porodični automobil, službeni automobil, karavan za posao, prvi automobil mnogih mladih vozača, ali i ozbiljno brz GSi za one koji su želeli nešto više.
