AdBlue je postao neizostavan deo modernih dizelaša, ali kvarovi sistema mogu skupo da koštaju. Evo šta treba proveriti pre kupovine polovnog dizela, koji su najčešći problemi i kako da izbegnete neočekivane troškove
Moderni dizelaši danas troše mnogo manje goriva nego nekada, snažni su i prijatni za duža putovanja, ali su istovremeno postali znatno složeniji. Pored DPF filtera, EGR ventila i brojnih senzora, kod većine novijih dizela tu je i SCR sistem sa AdBlue tečnošću. I upravo taj sistem može da bude razlog za neočekivan i prilično skup račun posle kupovine polovnjaka.
Zato pri kupovini polovnog dizela nije dovoljno proveriti samo motor, turbinu, dizne i DPF. Ako automobil koristi AdBlue, treba proveriti i da li SCR sistem zaista radi kako treba. Lampica koja trenutno ne svetli nije uvek dovoljna garancija.
Šta je zapravo AdBlue i čemu služi?
Prvo treba razjasniti čestu zabludu: AdBlue nije aditiv koji se sipa u dizel gorivo. Reč je o posebnoj tečnosti koja se nalazi u zasebnom rezervoaru i koristi se u SCR sistemu – Selective Catalytic Reduction – čiji je zadatak smanjenje emisije azotnih oksida, odnosno NOx.
AdBlue je visokoprečišćeni vodeni rastvor sa 32,5 odsto uree. Sistem ga u precizno određenoj količini ubrizgava u izduvne gasove, a hemijske reakcije u SCR katalizatoru omogućavaju da se štetni azotni oksidi pretvore uglavnom u azot i vodu.
SCR je počeo šire da se primenjuje na putničkim automobilima sa dolaskom norme Euro 6, dok je kod novijih Euro 6d dizela praktično postao standardno rešenje za kontrolu NOx emisije. Zbog toga je AdBlue danas veoma čest upravo među polovnjacima starim nekoliko godina.
Koliko AdBlue troši automobil?
Dobra vest je da sama potrošnja AdBlue tečnosti uglavnom nije veliki finansijski problem. ADAC navodi da se kod putničkih automobila rezervoari najčešće kreću između osam i 33 litra, a dopunjavanje je, zavisno od automobila i uslova vožnje, obično potrebno na približno 5.000 do 15.000 kilometara.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovih pet nemačkih dizelaša izbegavajte kao polovne: Kvarovi mogu biti veoma skupi
Pet polovnjaka kod kojih veliki servis može da košta više od 1.000 evra
Potrošnja može da poraste pri većem opterećenju, brzoj vožnji autoputem, vuči prikolice ili vožnji po planinskim putevima. Dakle, problem nije cena same tečnosti. Problem nastaje kada otkaže neki od delova sistema koji tu tečnost skladišti, zagreva, pumpa, dozira i kontroliše.
AdBlue sistem nije samo rezervoar i jedna dizna
Kada vozač čuje „AdBlue“, lako je steći utisak da automobil ima samo dodatni rezervoar i diznu koja povremeno ubrizgava tečnost u izduv. U stvarnosti je sistem znatno komplikovaniji.
Tu su rezervoar, pumpa odnosno modul za dovod, vodovi, dozirni modul, SCR katalizator, elektronika i senzori koji kontrolišu rad sistema. NOx senzori mere količinu azotnih oksida u izduvnim gasovima, a njihove informacije koriste se i za kontrolu odgovarajućeg doziranja AdBlue tečnosti. Kod pojedinih sistema senzori se nalaze i pre i posle SCR katalizatora.
Zbog toga kvar „AdBlue sistema“ ne znači nužno da je problem u samoj tečnosti ili rezervoaru. Uzrok može biti senzor, pumpa, grejač, dozirna dizna, instalacija, elektronika ili neki drugi deo sistema.
Kristalizacija – problem koji vlasnici polovnih dizela dobro poznaju
AdBlue može da ostavlja karakteristične bele kristalne naslage kada se osuši. Samo prisustvo kristala ne znači automatski ozbiljan kvar, ali naslage na mestima na kojima ne bi trebalo da ih bude mogu da ukažu na curenje ili probleme sa doziranjem.
Posebno je važno da sistem ostane čist. ADAC upozorava da nečistoće mogu da izazovu probleme sa ubrizgavanjem AdBlue tečnosti, zbog čega za dolivanje treba koristiti čist, odgovarajući proizvod koji ispunjava propisanu ISO 22241 specifikaciju.
Još jedna specifičnost jeste što se AdBlue smrzava na približno minus 11 stepeni Celzijusa. To samo po sebi nije kvar – sistemi su konstruisani imajući to u vidu – ali pokazuje zašto rezervoar AdBlue tečnosti kod modernog dizela nije samo obična plastična posuda.
Najveći problem: automobil može da odbije da se pokrene
Ovo je verovatno najvažnija stvar koju kupac polovnog dizela treba da zna. Ako ostanete bez AdBlue tečnosti, automobil vas neće jednostavno pustiti da nastavite da ga vozite kao da se ništa nije dogodilo. Vozač prethodno dobija upozorenja i informaciju o preostaloj kilometraži, ali kada se tečnost potpuno potroši, nakon gašenja motora vozilo može da onemogući njegovo ponovno pokretanje.
To nije „kazna“ proizvođača niti kvar. Automobil bez funkcionalnog sistema za kontrolu emisije više ne ispunjava uslove pod kojima je homologovan. Sistem upozorenja može da se aktivira i ako elektronika utvrdi neodgovarajući kvalitet tečnosti, nepravilnu potrošnju ili kvar sistema za smanjenje emisije.
Upravo zato poruke poput „AdBlue system fault“, „Check AdBlue“, „Emissions fault“ ili upozorenja da pokretanje neće biti moguće za određeni broj kilometara ne treba ignorisati.
Zašto kvar može da bude skup?
Kod polovnjaka je posebno nezgodno što jedna poruka na instrument tabli može da krije veoma različite uzroke. Ponekad je problem relativno jednostavan, ali u drugom slučaju može biti neispravan NOx senzor, pumpa, modul rezervoara ili neki drugi skuplji deo.
Zato nije pametno kupovati automobil uz objašnjenje prodavca: „Samo treba da se dolije AdBlue“. Ako je stvarno samo nizak nivo tečnosti, problem je trivijalan. Ali ako se upozorenje ubrzo nakon dolivanja ponovo pojavi, neophodna je dijagnostika. Kod modernog dizela nasumično menjanje delova može veoma brzo da postane skupo.
Šta obavezno proveriti pre kupovine polovnjaka?
Najbolja zaštita je kvalitetna dijagnostika pre kupovine. Nije dovoljno samo proveriti da li na instrument tabli svetli „check engine“. Potrebno je očitati memorisane greške i videti da li postoje problemi povezani sa SCR sistemom, NOx senzorima, doziranjem AdBlue tečnosti ili emisijom izduvnih gasova.
Automobil treba probati i hladan i potpuno zagrejan, a svaku poruku koja se odnosi na AdBlue ili sistem izduvnih gasova treba shvatiti ozbiljno. Korisno je pregledati i servisnu dokumentaciju i račune: ako su pumpa, rezervoar, NOx senzor ili drugi skupi delovi već menjani kvalitetnim novim delovima, to čak može biti prednost polovnjaka koji kupujete.
Šta ako je AdBlue sistem softverski isključen?
Na tržištu polovnjaka mogu se pojaviti i automobili kod kojih je prethodni vlasnik zbog skupog kvara pribegao softverskom isključivanju SCR sistema, takozvanom „AdBlue off“ zahvatu.
Takav automobil možda na prvi pogled funkcioniše normalno, ali uklanjanje ili deaktiviranje sistema za kontrolu emisije znači da vozilo više ne funkcioniše u skladu sa fabričkom specifikacijom i homologacijom.
Sa softverski isključenim AdBlue sistemom (tzv. AdBlue OFF) trenutno se može proći tehnički pregled u Srbiji, jer je primena strožih propisa i detaljnog merenja izduvnih gasova odložena do 5. jula 2027. godine.
Na instrument tabli nema aktivnih grešaka ni lampica, pa automobil uspešno prolazi standardnu kontrolu. Naravno, kasnije možete da budete u problemu – da padne vrednost automobila ili da morate da ulažete u popravku.
Nije šala, već čest problem – Nikada ne sipajte AdBlue u rezervoar za dizel
Ovo je greška koja može biti mnogo skuplja od bilo kog redovnog dolivanja. AdBlue i dizel imaju potpuno odvojene rezervoare. Ako se AdBlue greškom sipa u rezervoar goriva, motor ne treba pokretati – čak je preporuka da se ne uključuje ni kontakt.
PROČITAJTE JOŠ:
Koliko traje DPF filter i koliko košta popravka: Kada pomaže čišćenje, a kada je vreme za zamenu
Najskuplji kvarovi koji čekaju polovne automobile posle 150.000 kilometara
Ova četiri 3.0 dizel motora mogu da pređu preko 500.000 kilometara
Dok tečnost nije dospela dalje kroz sistem, često je moguće rešiti problem čišćenjem rezervoara. Ako se uključi kontakt ili pokrene motor, AdBlue može dospeti u osetljiv sistem za ubrizgavanje goriva, nakon čega mogu stradati pumpa, vodovi, filter i dizne. Zato plavi čep nije tu bez razloga: AdBlue ide isključivo u svoj rezervoar.
Da li zbog AdBlue sistema treba izbegavati polovne dizele?
Ne. Ispravan SCR sistem nije razlog da se odustane od dobrog polovnog dizela, kao što ni DPF ili turbo punjač sami po sebi nisu razlog da se dizel izbegava.
Ali kupac treba da zna šta kupuje. Savremeni dizel više nije jednostavan automobil sa štedljivim motorom koji može da pređe stotine hiljada kilometara uz zamenu ulja i filtera. Njegov sistem za kontrolu emisije predstavlja složen sklop u kojem DPF, EGR, SCR, AdBlue sistem i brojni senzori moraju pravilno da sarađuju.
Zato je najbolji savet vrlo jednostavan: ne plašite se AdBlue sistema, ali ne kupujte polovni dizel sa upozorenjem na instrument tabli verujući prodavcu da je „sigurno samo neka sitnica“. Dijagnostika pre kupovine košta neuporedivo manje od pogrešno kupljenog automobila.
