Visoke temperature ne uništavaju bateriju preko noći, ali utiču na potrošnju, brzinu punjenja i dugoročno starenje. Dobra vest je da su savremeni električni automobili za takve uslove mnogo spremniji nego što mnogi vozači misle
Letnje vrućine su jedan od najčešćih razloga za brigu kod vozača električnih automobila. Kada spoljašnja temperatura pređe 35 stepeni, a asfalt se zagreje daleko iznad toga, logično je pitanje kako sve to podnosi najskuplji deo vozila – baterija. Posebno ako se automobil koristi u gradskoj gužvi, stoji na suncu, puni se na javnom punjaču ili satima vozi auto-putem brzinom od 130 kilometara na sat.
Odgovor nije jednostavan kao „toplota uništava bateriju“ ili „nema nikakve veze“. Istina je negde između. Litijum-jonske baterije “ne vole” ekstremne temperature, ali savremeni električni automobili imaju razvijene sisteme za termalnu kontrolu koji bateriju greju ili hlade prema potrebi. Upravo ti sistemi prave veliku razliku između ranih električnih automobila i današnjih modela.
Baterija najviše “voli” umerenu temperaturu
Kao i kod mobilnih telefona ili laptopova, baterija električnog automobila najbolje radi u umerenim uslovima. Previsoka temperatura ubrzava hemijske procese u ćelijama, što tokom godina može da doprinese bržem gubitku kapaciteta. To ne znači da će nekoliko dana vožnje po velikoj vrućini napraviti vidljivu štetu, već da je dugotrajno i često izlaganje visokim temperaturama jedan od faktora koji utiču na starenje baterije.
Zbog toga savremeni automobili imaju aktivno hlađenje baterije. Kod većine ozbiljnijih EV modela baterijski paket je povezan sa rashladnim sistemom, pa automobil sam održava temperaturu ćelija u bezbednom opsegu. Vozač najčešće ništa ne primećuje, osim nešto veće potrošnje energije, jer deo struje odlazi na hlađenje baterije i kabine.
Gradska vožnja po vrelom asfaltu nije najveći problem
Na prvi pogled deluje da je gradska gužva leti najteži scenario za bateriju. Automobil se sporo kreće, asfalt isijava toplotu, klima radi bez prestanka, a protok vazduha oko vozila je slab. Ipak, za samu bateriju to uglavnom nije ekstremno opterećenje kao što je, recimo, brzo punjenje ili duga vožnja velikom brzinom.
U gradskoj vožnji elektromotor ne traži veliku snagu tokom dužeg perioda. Potrošnja raste pre svega zbog klimatizacije, a ne zato što se baterija dramatično muči. Električni automobili su u takvim uslovima čak vrlo efikasni, jer pri malim brzinama troše relativno malo energije za kretanje, a deo energije vraćaju regenerativnim kočenjem.
Problem može da bude ako automobil satima stoji parkiran na direktnom suncu sa visokim nivoom napunjenosti baterije. To je situacija koja dugoročno nije idealna. Najbolja praksa tokom leta je jednostavna: kad god je moguće, parkirati u hladovini, ne ostavljati automobil danima na 100 odsto napunjenosti i koristiti zakazano punjenje ako vozilo ima tu opciju.
Auto-put pri 130 km/h traži mnogo više energije
Drugačija situacija je vožnja auto-putem. Pri brzinama od oko 130 km/h električni automobil troši znatno više energije nego u gradu ili na magistralnom putu. Razlog nije sama baterija, već otpor vazduha, koji naglo raste sa brzinom. Zato se domet na auto-putu leti može primetno smanjiti, naročito ako radi klima, automobil je opterećen putnicima i prtljagom, a spoljašnja temperatura je vrlo visoka.
Da li to ubrzano uništava bateriju? U normalnim okolnostima – ne. Dva sata vožnje auto-putem brzinom od 130 km/h neće sami po sebi oštetiti bateriju. Automobil će pratiti temperaturu baterije i po potrebi aktivirati hlađenje. Ako temperatura pređe predviđene granice, elektronika može privremeno da ograniči snagu, upravo da bi zaštitila bateriju.
Vozač će pre primetiti veći pad dometa nego stvaran rizik po bateriju. Drugim rečima, letnja vožnja auto-putem više je pitanje planiranja punjenja nego straha od kvara.
Brzo punjenje na suncu: može, ali nije uvek idealno
Posebna tema je punjenje na javnim punjačima tokom leta. Kada je automobil parkiran na suncu, temperatura vazduha je 35 ili 38 stepeni, a baterija je već zagrejana od vožnje, brzo DC punjenje predstavlja dodatno termičko opterećenje. Tokom brzog punjenja kroz bateriju prolazi velika količina energije u kratkom vremenu, pa se ćelije dodatno zagrevaju.
PROČITAJTE JOŠ:
Priprema automobila za vožnju na visokim temperaturama
Električni automobili i zima – Sve što treba da znate
Koliko traje baterija električnog automobila
Zato u takvim uslovima automobil može sam da smanji snagu punjenja. Vozač tada vidi da punjač može da isporuči, na primer, 150 ili 250 kW, ali automobil prima manje. To nije kvar punjača niti problem sa baterijom, već zaštitna logika vozila. Brzina punjenja zavisi od temperature baterije, nivoa napunjenosti, mogućnosti punjača i softvera samog automobila.
Ako se automobil puni povremeno na brzom punjaču tokom leta, nema razloga za paniku. Međutim, ako postoji izbor, za svakodnevno punjenje bateriji više prija sporije AC punjenje, naročito noću ili u hladnijem delu dana. Brzi punjači su odlični za putovanja, ali ih ne treba koristiti kao jedini način punjenja ako to nije neophodno
Da li je bolje puniti brzo ili sporo kad je napolju vruće
Za svakodnevnu upotrebu, sporije punjenje je nežnije prema bateriji. Kućni wallbox ili javni AC punjač manje zagrevaju bateriju, pa su bolji izbor kada automobil može da stoji nekoliko sati. To naročito važi leti, kada su i automobil i okolina već zagrejani.
Brzo punjenje ima smisla kada se putuje i kada je vreme važnije od maksimalnog čuvanja baterije. U tom slučaju je bolje koristiti navigaciju automobila do brzog punjača ako vozilo podržava pripremu baterije. Mnogi savremeni modeli tada unapred podese temperaturu baterije kako bi punjenje bilo brže i stabilnije.
Najmanje povoljna kombinacija je često brzo punjenje do vrlo visokog procenta, na velikoj vrućini, odmah posle duge auto-put vožnje. Ako nije neophodno, bolje je puniti do 70 ili 80 odsto i nastaviti put, jer se poslednjih 20 odsto baterije ionako najsporije puni i najviše opterećuje ćelije.
Klima smanjuje domet, ali manje nego grejanje zimi
Leti se deo energije troši na hlađenje kabine i baterije. Ipak, realni podaci pokazuju da umereno visoke temperature obično ne smanjuju domet dramatično. Veći pad se javlja tek pri ekstremnim vrućinama, posebno iznad 38 stepeni, kada klima radi intenzivno, a baterijski sistem troši dodatnu energiju za hlađenje.
U praksi, vozač će leti najviše dobiti ako kabinu rashladi dok je automobil još priključen na punjač. Tada se deo energije za hlađenje ne uzima direktno iz baterije tokom vožnje. Korisno je i provetriti automobil pre polaska, koristiti senilo za vetrobran i parkirati u hladu kad god je moguće.
Najgori scenario je dugo stajanje na suncu sa punom baterijom
Ako postoji jedna navika koju bi trebalo izbegavati, to je ostavljanje električnog automobila danima na suncu sa baterijom napunjenom do 100 odsto. Visok nivo napunjenosti i visoka temperatura nisu idealna kombinacija za dugovečnost litijum-jonske baterije.
Za svakodnevnu upotrebu većina proizvođača preporučuje da se baterija ne puni stalno do maksimuma, već do oko 70 ili 80 odsto, osim pred duže putovanje. To nije zato što je 100 odsto opasno, već zato što baterija sporije stari kada ne provodi mnogo vremena potpuno napunjena, naročito po velikoj vrućini.
