Yugo Florida trebalo je da bude veliki iskorak Zastave i automobil za evropsko tržište, ali su raspad Jugoslavije, ratovi, sankcije i izgubljene godine pretvorili velike ambicije u priču o budućnosti koja nikada nije stigla
Postoje automobili koji ostanu upamćeni zato što su bili izuzetno dobri, brzi ili lepi. A postoje i oni koje pamtimo zbog onoga što su samo mogli da postanu. Yugo Florida pripada upravo ovoj drugoj grupi. Bio je to automobil napravljen za budućnost jedne zemlje koja je, baš kada je trebalo da uđe u tu budućnost, počela da nestaje.
Krajem osamdesetih Florida nije zamišljena kao još jedan jeftin automobil iz Kragujevca. Naprotiv, trebalo je da bude veliki tehnološki iskorak Zastave, moderan porodični model za devedesete godine i automobil sposoban da se prodaje daleko izvan granica Jugoslavije. Ambicije su bile ogromne, ulaganja ozbiljna, a iza dizajna je stajalo jedno od najvećih imena automobilske industrije.
Kada je Zastava poželela pravi automobil za devedesete
Razvoj naslednika tadašnjih Zastavinih modela počeo je još 1983. godine. Projekat je nosio oznaku Z-103, a posao oblikovanja, inženjeringa, prototipova i razvoja poveren je Giorgettu Giugiaru. Italijanski dizajner već je iza sebe imao automobile poput prvog Volkswagena Golfa, Fiata Uno i prve generacije Seat Ibize.
To je veoma važan detalj jer se i danas može čuti priča da je Florida bila nekakav odbačeni projekat Fiata Tipa koji je Zastava jeftino kupila. Za takvu tvrdnju nema ozbiljne potvrde. Italdesign Floridu vodi kao zaseban projekat Zastave, a sam automobil razvijan je uz značajno učešće domaćih inženjera.
Kada se pojavila, Florida je zaista izgledala kao da dolazi iz nekog novog vremena. Velike staklene površine, veoma zakošeno vetrobransko staklo, niska hauba, pet vrata i odsečen zadnji kraj davali su joj izgled savremenog evropskog hečbeka.
U poređenju sa Yugom i Zastavom 101, koje su tada već pripadale jednoj starijoj automobilskoj generaciji, Florida je delovala gotovo futuristički.
Automobil koji je trebalo da ide u svet
Planovi nisu bili mali. Prema dostupnim podacima, računalo se sa godišnjom proizvodnjom od oko 60.000 automobila, dok su pojedine najave išle čak do 100.000 primeraka, uz ideju da veliki deo proizvodnje bude izvezen.
To možda danas najbolje pokazuje koliko se ozbiljno razmišljalo o ovom automobilu. Florida nije trebalo da bude samo „naš auto“. Trebalo je da bude jugoslovenski izvozni proizvod.
Automobilska industrija tadašnje Jugoslavije bila je mnogo šira od same fabrike u Kragujevcu. Delovi su stizali iz čitave zemlje, a projekat Florida trebalo je da poveže veliki broj domaćih dobavljača sa stranom tehnologijom.
Dizajn je dolazio iz Italije, pojedine komponente i tehnička rešenja iz saradnje sa velikim evropskim proizvođačima, ali je cilj bio da automobil ima što veći udeo domaće proizvodnje.
U tome možda i leži najveća simbolika Floride. Nije nastajala samo u jednoj fabrici. Nastajala je u sistemu jedne velike zemlje.
I ime je govorilo o ambicijama
Florida je javnosti predstavljena 1987. godine, dok je serijska proizvodnja počela 1988. Italdesign navodi predstavljanje projekta na Beogradskom salonu automobila u aprilu 1987, a početak masovne proizvodnje tokom naredne godine.
Već samo ime bilo je prilično smelo. Florida je trebalo da zvuči svetski, optimistično i pomalo američki. Yugo je u to vreme već bio poznat u SAD, pa nije bilo teško zamisliti da će novi, veći i daleko moderniji automobil nastaviti tim putem.
U Velikoj Britaniji Florida je dobila drugo ime – Yugo Sana. Tamo se početkom devedesetih prodavala za oko 5.500 funti, znatno jeftinije od Fiata Tipa. Britanski novinari nisu bili oduševljeni završnom obradom i bukom, ali su primećivali da automobil za taj novac nudi dosta prostora i sasvim pristojne vozne osobine.
Čak je i Tiff Needell svojevremeno pohvalio ponašanje automobila u krivinama, iako Sana svakako nije bila zamišljena kao sportski automobil.
I tu se videla najveća šansa Floride: nije morala da bude bolja od Golfa, Escorta ili Tipa. Dovoljno je bilo da bude dovoljno dobra – i mnogo jeftinija.
A onda je budućnost jednostavno prestala
Problem je bio u tome što Florida gotovo da nije ni dobila priliku da pokaže šta može.
Prve godine proizvodnje bile su skromne dok su se linije uhodavale. Između 1988. i 1991. proizvedeno je 18.687 primeraka, prema podacima navedenim u istraživanju istorije jugoslovenske industrije. Florida je 1990. čak proglašena za „YU automobil godine“.
U nekom drugačijem scenariju, upravo početkom devedesetih trebalo je da počne njen pravi život. Umesto toga počeo je raspad Jugoslavije.
Dobavljači koji su do juče bili deo istog industrijskog sistema preko noći su se našli u različitim državama. Ratovi su prekinuli lance snabdevanja, nestalo je veliko zajedničko tržište, a međunarodne sankcije praktično su ugasile mogućnost ozbiljnog izvoza.
Zastavine kompanije i distributeri na zapadnim tržištima počeli su da nestaju. U Britaniji je prodaja Yuga praktično prestala početkom devedesetih. Teško je smisliti nepovoljniji trenutak za lansiranje potpuno novog automobila.
Od automobila budućnosti do automobila iz neke druge epohe
Florida je ipak nastavila da živi. Tokom devedesetih proizvodnja je povremeno prekidana, nastavljana sa onim delovima koji su mogli da se nabave, a kvalitet je varirao. Fabrika u Kragujevcu teško je funkcionisala u uslovima sankcija, ekonomske krize i izolacije, a 1999. godine deo kompleksa Zastave teško je oštećen u NATO bombardovanju.
PROČITAJTE JOŠ:
Opel Astra F – 35 godina legende sa jednom velikom manom
Mercedes W124 – Zašto ga mnogi i danas smatraju poslednjim pravim Mercedesom
Ipak, Florida se ponovo vratila na proizvodne trake. Kasnije je modernizovana, dobijala je drugačije branike, enterijer i novije motore, uključujući agregate PSA porekla. Postojale su i praktične Poly verzije, a automobil se sklapao čak i u Egiptu kao Nasr Florida.
Ali vreme joj nije bilo saveznik. Ono što je 1987. izgledalo moderno, početkom dvehiljaditih već je pripadalo nekoj drugoj automobilskoj epohi. Evropski automobili dobili su vazdušne jastuke, ABS, snažnije motore, mnogo bolju završnu obradu i potpuno drugačije standarde bezbednosti. Florida je, uprkos modernizacijama, nosila konstrukciju nastalu još sredinom osamdesetih.
Proizvodila se sve do 2008. godine, kada je završena era Zastavinih putničkih automobila i kada je budućnost fabrike u Kragujevcu vezana za Fiat.
Možda zato Floridu danas gledamo drugačije
Teško je Floridu nazvati uspešnim automobilom. Proizvodne brojke ostale su neuporedivo manje od onoga što se prvobitno planiralo, a van nekadašnje Jugoslavije danas je gotovo egzotična pojava. Ali bilo bi pomalo nepravedno celu njenu priču svesti na prodajne rezultate.
Florida je nastala u trenutku kada je Zastava verovala da može da napravi ozbiljan savremeni evropski automobil. Angažovan je Giugiaro, razvijena je nova karoserija, planirani su veliki proizvodni kapaciteti i izvoz, a čitava mreža jugoslovenske industrije trebalo je da stoji iza tog projekta
Zato danas očuvana Florida na ulici ume da izazove mnogo više pažnje nego što bi njena tržišna istorija sugerisala.
Florida nije samo stari automobil iz Kragujevca.
Za generaciju koja pamti kraj osamdesetih ona je mali komad jednog vremena u kojem je još izgledalo sasvim moguće da automobil nacrtan u Italiji, razvijen u Kragujevcu i napravljen od delova iz fabrika širom Jugoslavije krene prema evropskim salonima i tamo potraži svoje kupce.
I možda je baš zato Yugo Florida danas zanimljivija nego kada je bila nova. Jer danas znamo ono što ljudi koji su je gledali na salonu automobila 1987. nisu mogli da znaju: da zajedno sa njom nije predstavljan samo novi automobil. Predstavljana je jedna budućnost koja, nažalost, nikada nije stigla.
