Automobil sa više od 300.000 kilometara ne mora da bude loša kupovina – evo kada velika kilometraža nije problem, šta obavezno proveriti pre kupovine i koji skupi kvarovi mogu da vas sačekaju
Kupovina polovnog automobila sa 300.000 ili više pređenih kilometara mnogim vozačima zvuči kao siguran recept za skupe kvarove. Kada na instrument tabli ugledaju brojku koja počinje trojkom, većina kupaca jednostavno nastavlja da traži dalje.
Međutim, visoka kilometraža sama po sebi ne znači da je automobil loš. Naprotiv, dobro održavan automobil sa 320.000 kilometara može biti sigurnija kupovina od zapuštenog primerka koji pokazuje 170.000.
Zato odgovor na pitanje iz naslova glasi – da, automobil sa više od 300.000 kilometara može da se isplati, ali samo ako znate šta kupujete. Kod takvih vozila servisna istorija, način na koji su kilometri napravljeni i trenutno stanje automobila mnogo su važniji od same brojke na instrument tabli.
Ne zaboravite – slabo koji polovnjak u Srbiju ulazi sa kilometražom manjom od ove, a velika većina polovnjaka na placevima se upravo tu negde kreće, zanemarite šta piše na instrument tabli i servisnoj knjižici.
Nije isto 300.000 kilometara na autoputu i u gradu
Kilometraža ne govori kako je automobil korišćen. Vozilo koje je godišnje prelazilo 40.000 ili 50.000 kilometara uglavnom je mnogo vremena provodilo na otvorenom putu i autoputu. Motor je radio zagrejan, sa relativno konstantnim opterećenjem, uz mali broj hladnih startova.
Sa druge strane, automobil koji je prešao 150.000 kilometara gotovo isključivo po gradu mogao je da ima nekoliko puta više hladnih startova, mnogo više rada u mestu, kretanja i zaustavljanja, kao i veće opterećenje kvačila, zamajca i menjača. Kod dizela su posebno važni DPF i EGR sistem, kojima gradska vožnja uglavnom ne prija.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovo je pet najboljih 2.0 dizel motora u polovnim automobilima
Šta možete da očekujete kada kupite polovni BMW Serije 5 (F10)
Ovo je šest novijih benzinskih motora koji troše ulje
Zbog toga bivši službeni automobil sa 300.000 kilometara provedenih uglavnom na autoputu ponekad može biti mehanički zdraviji od „porodičnog“ automobila sa upola manjom kilometražom koji je godinama vožen na kratkim relacijama.
Kako je automobil vožen nije moguće znati, ali većina polovnjaka sa velikom kilomtražom posle samo dve ili tri godine od datuma proizvodnje je najverovatnije vožena na otvorenom putu, osim ako je očigledno da je u pitanju taxi vozilo.
Najvažnije pitanje nije koliko je prešao, već kako je održavan
Kod automobila sa velikom kilometražom uredna servisna istorija postaje presudna. Ako postoje računi, servisna knjižica ili drugi dokazi da je ulje redovno menjano, da su veliki servisi obavljani na vreme i da vlasnik nije odlagao popravke, 300.000 kilometara ne mora biti razlog za odustajanje.
PROČITAJTE JOŠ:
Pet novijih dizel motora koje je najbolje zaobići: skupi kvarovi pre vremena
Ovo je pet najboljih 2.0 dizel motora u polovnim automobilima
1.5 dCi ili 1.6 dCi – koji Renault dizel je pouzdaniji izbor u polovnjaku
Savremeni motori, naročito određeni dizelaši, uz pravilno održavanje mogu da pređu 400.000 ili 500.000 kilometara bez otvaranja motora. Međutim, to ne znači da će toliko trajati turbina, dizne, alternator, kompresor klime, DPF, EGR, kvačilo ili zamajac.
Upravo je tu ključ: motor možda može još dugo da traje, ali na 300.000 kilometara mnoge komponente oko njega već ulaze u godine i kilometražu kada treba očekivati zamenu.
Automobil na 300.000 km može čak imati jednu prednost
Zvuči paradoksalno, ali kod dobro održavanog automobila veliki broj skupih delova možda je već zamenjen. Ako je prethodni vlasnik nedavno ugradio novo kvačilo i zamajac, reparirao turbinu, zamenio DPF, obnovio trap ili ugradio nove amortizere, kupac može dobiti automobil u koji narednih nekoliko godina neće morati da ulaže u te stavke.
Zato nije dovoljno pitati šta na automobilu nije pokvareno. Pitajte i šta je već zamenjeno i kada.
Primerak sa 310.000 kilometara, novim kvačilom, zamajcem, amortizerima i uredno servisiranim motorom može biti racionalnija kupovina od istog modela sa navodnih 190.000 kilometara na kojem su svi ti delovi još fabrički i približavaju se kraju radnog veka.
Poseban oprez kod dizelaša
Velika kilometraža najčešće se sreće upravo kod dizel automobila. To nije nužno loša vest, jer su mnogi takvi automobili kupljeni upravo zato što su prelazili velike godišnje kilometraže.
Ipak, kod modernog dizela sa više od 300.000 kilometara treba detaljno proveriti turbinu, dizne, DPF, EGR, plivajući zamajac i stanje sistema ubrizgavanja. Kod novijih modela tu su i AdBlue sistem, NOx senzori i druge komponente sistema za kontrolu emisije.
Jedan ili dva takva kvara mogu veoma brzo da pojedu uštedu ostvarenu kupovinom jeftinijeg automobila. Zato pregled u dobrom servisu pre kupovine kod ovakvog vozila nije preporuka već praktično obaveza
Cena mora da opravda rizik
Automobil sa više od 300.000 kilometara ima smisla samo ako je cena odgovarajuća. Nema razloga preuzimati veći rizik ako je razlika u odnosu na primerak sa znatno manjom i dokazivom kilometražom mala.
Takođe treba ostaviti finansijsku rezervu za prve popravke. Ako ste sav raspoloživi novac potrošili na kupovinu automobila, vozilo sa veoma velikom kilometražom verovatno nije najbolji izbor.
Kod takvog polovnjaka treba računati da će se nešto pokvariti. Pitanje je samo da li će to biti senzor od nekoliko desetina evra ili turbina, dizne, DPF i zamajac koji zajedno mogu napraviti račun od nekoliko hiljada evra.
Dakle, kupiti ili ne?
Automobil sa 300.000 kilometara ne treba automatski otpisati. Ako je reč o pouzdanom modelu, ako je automobil redovno održavan, kilometraža može da se dokumentuje, motor i menjač su zdravi, a najskuplje komponente su proverene ili već zamenjene, takav automobil može biti veoma dobra kupovina.
Posebno zanimljivi mogu biti automobili koji su najveći deo kilometraže napravili na dugim relacijama i kod kojih postoji kompletna servisna dokumentacija.
S druge strane, kombinacija velike kilometraže, nepoznate istorije i sumnjivo niske cene treba da bude ozbiljan znak za uzbunu.
